Pouzdanje u nepouzdano – II

Ako se konstantno oslanjamo na emocije dok donosimo bitne odluke u životu, najverovatnije ćemo završavat razočarani i van domašaja Božije volje, što za nas nikako nije dobro.

Nemam vremena da budem ljuta i ogorčena, nemam vremena da otresam ljude samo zato što mi se ne dopadaju. Koliko dobiješ, toliko se traži od tebe, a neki od vas traže od Boga stvari za koje nisu spremni, jer i dalje žive po svojim emocijama.

Neka žena kaže:“Ovaj me čovek baš privlači. Svaki put kad mu se približim sa mnom se nešto desi, zato mislim da mi Bog pokazuje kako je ovo čovek za mene!“ Prvo: ako je već oženjen, onda sigurno znamo da nije za nas, ali neki idu tako daleko da ni to ne vide, ili govore kako su se udale za pogrešnog muškarca ili čekaju da se on razvede, što je pogrešno jer nije Biblijski.

Dobro, kako onda da znam da je on onaj pravi ( da recimo nije oženjen )? Evo kako, reći ću vam, ali vam se odgovor neće svideti: moliš se za njega i za celu situaciju, ne ideš okolo i ne pričaš svima o tome, i naravno ne odeš njemu i ne kažeš mu da veruješ u to da ćeš se udati za njega. Mislim, žene to rade, a taman i da treba da se uda za njega, prepašće ga. Najbitnija stvar u svemu je da čekaš i vidiš šta će Bog uraditi, jer ako slediš Božiju volju i želiš je u svom životu, neće ti biti problem da čekaš! Moli se, naš Bog je Bog nemogućeg. Ako je to prava stvar, Bog će mu otvoriti srce, i možda će trajati malo duže, neće ti biti  teško da čekaš, i ono što Bog hoće za tebe, đavo ne može da ti uzme.

Biblija nam ne kaže za koga da se udamo, kaže nam za koga da se ne udamo. Zato je potrebno da se molimo i tražimo od Boga da nam da neku potvrdu dok mi čekamo. Emocije su prevarljive i promenljive, nestabilne i sebične, nepredvidive, jer na koncu, ne znamo kako ćemo se osećati za sat vremena. Emocije bivaju manipulisane našim mislima, a đavo manipuliše našim mislima, zato je bitno znati Božiju Reč kojom se branimo.

Eva je znala šta joj je Bog rekao, to je i đavolu rekao i onda joj je đavo „objasnio“ šta je Bog stvarno mislio. Moramo naučiti kako da hodamo s Duhom a ne da mislimo toliko. Mesecima možemo misliti o jednoj stvari i mučiti sebe. Nama ljudi moji nedostaje integritet. Jedno govorimo, drugo radimo, treće mislimo. Ljudi se obavežu emocijama, pa rade samo ono što osećaju, zato je bitno da znamo u šta se upuštamo, kako Reč kaže: da se proračunamo hoćemo li moći da završimo ono što smo počeli. Mislim da se Bogu smučilo polu hrišćanstvo, polu posvećenje, polu počeci, polu... Sve napola. Počnemo i ne završimo. Znate, često je lako početi kad se ježimo od prisustva a onda emocije odu i toga više nema, i to što smo počeli ne završimo.

Nekad su ljudi po petnaest godina radila ne jednom radnom mestu. Danas nije tako. Vežbanje podrazumeva ponavljanje do besvesti, pre ili kasnije to se vežbanje isplati. Ponavljajte dok ne zamorite đavola. Nećete više reći DA u ponedeljak, a NE već u sredu. Vežbajte se. Neki hrišćani traže novu službu svake tri sedmice.

Emocije nisu zle, ali nisu ni svete. Bog ih koristi ako mu dopustimo. Bog želi da poseduje naše emocije, a ne da naše emocije poseduju nas. Ne moramo biti vođeni emocijama, ne mogu emocije umesto nas da vode naš život. Što im više dopustimo, to nas više kontrolišu. Bitno je znati kako se osećamo, ali da znate: ako nečemu kažete da, a Bogu kažete ne, onda je to loše. Svaki put kad ispravnoj stvari kažemo DA, naše će se telo jako buniti, ali će zato svaki put po malo umirati. Prevladaće Duh nad telom. Tako telo oslabljuje kad ga ne hranimo.

Kad mislim o nekim stvarima koje sam radila, budem čudna sebi. Stalno sam bila ljuta na Dejva. Jednom nisam razgovarala s njim pune tri sedmice, a stalno sam bila bolesna: imala sam nervozu u stomaku, grozne glavobolje, ukočen vrat ( ovo zvuči kao reklama za Dormeo ), bolele su me noge, ma bila sam živčana, spavala sam stalno, a uveče sam spavala na podu samo zato što nije bilo kako sam ja htela. To nije sloboda. Nije sloboda da uvek bude kako ste vi zamislili. Sloboda je da kažete DA Bogu a NE svom telu. Gledate u sobodnu ženu. Ne mora da bude tako kako sam ja zamislila da bih bila srećna.

Pre tri sedmice mi Dejv rekao ne. Hteo je na golf a ja sam ga pitala da li bi ostao sa mnom? Rekao je:“Ne draga, ipak idem.“ Prvo me bocnulo, ali sam tog momenta znala da imam izbor i onda sam rekla, iako je već otišao:“Ne mora da bude po mom da bih bila srećna. Biću srećna sama sa sobom!“ Ja znam da on mene voli. Muškarci ne kapiraju nas žene i sve te stvari oko nas. Uostalom, sve mi to daje materijal za propovedi. Da se nisam udala za Dejva, ne bih imala o čemu da propovedam. Mi smo u braku 42 godine, tako da kad vam propovedam ove stvari, znam vrlo dobro o čemu pričam.

Za ove 42 godine Dejv je bio oženjen za najmanje 20 različitih žena, jer ja sam se svake dve godine menjala, i eto mu nove verzije jedne žene. Hvala Bogu što možemo da se menjamo.

Emocije su nekad od pomoći a nekad nas bole. Nekad se menjaju bez preke potrebe. Volimo pozitivne emocije, ali negativne pokušavamo da ignorišemo. Vrlo su prevarljive. Emocije se ponašaju kao da imaju svoj mozak: u stanju su da plaču i smeju se u isto vreme. Emocije se menjaju preko noći. Odete u krevet raspoležene i srećne, a probudite se živčane i čupave i mrzite ceo svet, i nije vam jasno šta se dešava. Emocije mogu da vas umore ako ste jako osetljivi, ili, ako ste jako umorni onda emocije počnu da divljaju. Emocije su povezane sa našom voljom: ako nije kako smo mi hteli, emocije se rastuže.

Mi služimo Boga koji testira naše misli i naše emocije, što znači da će Bog dozvoliti stvari koje će testirati naše emocije sve dok ne naučimo da ne dopuštamo da nas te iste emocije vode. Zar ne poželite nekad da svi ljudi, koji vam idu na živce, odu s vašeg puta? Ne. To se ne dešava. Ti se ljudi konstantno smenjuju u vašem životu sve dok ne naučite da se nosite s njima.

Psalm 94: 12, 13

Disciplina nije zabavna. Zašto nas Bog disciplinuje? Da bismo u danima kušnje bili jaki. Neko se nepravedno ponaša prema vama ili je rekao nešto ružno o vama, a vi se naravno odmah iznervirate i povredite i želite da ga povredite nazad ili da mu „saspete“ istinu u licu? E pa to će nastaviti da se dešava opet i opet i opet i opet, možda ne s istom osobom ali je scenario isti, sve dok ne naučite da se ne nervirate zbog toga i dok ne naučite da prepustite Bogu da se On brine o vašim neprijateljima.

Ovo je glavna poenta ove poruke:

-         NISU OKOLNOSTI TE KOJE NAS ČINE MIZERNIM, NEGO NAČIN NA KOJI REAGUJEMO KAD SE TE OKOLNOSTI DEŠAVAJU!!!

Ovo želim da shvatite:“ Ne mogu da nateram ljude da prestanu da lažu o meni ali mogu da ih ignorišem, mogu da „me nije briga šta drugi kažu“ i živim svoj život mirno, jer mi oni nisu bitni.“

U Korinćanima govori i telesnom čovekom i duhovnom čoveku.

I Korinćanima 2: 15

Telesni čovek radi ono što hoće, a duhovni čeka na Boga, ispituje, moli se, slavi Boga i čeka da vidi šta će Bog uraditi, ali ne i telesni čovek. Telesni čovek je onaj koji nema živu vezu s Bogom, radi ono što hoće i oseća. Duhovni čovek nije samo nanovo rođen nego poseduje duhovnu zrelost i radi sve ono što je potrebno da poštuje druge i radi na tome da bude u miru sa svima sa kojima to može. Ne odustaje od svog mira i zna da je njegova snaga u Bogu, i zna da ako dozvoli da izgubi mir otvara vrata đavolu.

Odavno sam naučila nešto: ako se posvađam s Dejvom, bolje da se ne približavam ovoj propovedaonici, jer me đavo mrzi, i ako mu otvorim vrata, onda sam gotova. Ja sebi ne mogu da dozvolim da vam propovedam, pričam šta je ispravno i šta, pričavam vam o Božijoj Reči, a da kod kuće živim u svađi i negativnostima. Možda vi to nećete znati, ali znaće Bog. Ono što propovedam moram i da živim. Duhovni čovek sledi Boga bez obzira na to kako se oseća i živi u ljubavi, koristi duhovne darove. Telesni čovek... mnogi su hrišćani telesni. Ja sam bila takva: telesna. Tužno je to što sam zaista verovala u Boga, verovala sam da ću otići u nebo. Vidite takvi hrišćani su spašeni, ali žive mizerno, jer ne dopuštaju Bogu da se nosi sa njima, da radi na njima, zato hrišćanstvo danas ima tako ružnu reputaciju u svetu, jer pričamo ali nemamo snagu da hodamo ono što propovedamo, jer ne dopuštamo Bogu da radi na nama. Mnogo znamo, ali nismo poslušni. Ne opraštamo, puni smo gorčine, sebični smo, mislimo samo na sebe, nismo fleksibilni. Zar Bog mora anđele da pošalje da se probudimo?

Telesni hrišćanin je hrišćanin beba, ljubomoran je, svađa se, donosi nevolje, ogovara, priča laži, ispituje tuđe živote ( gura nos tamo gde mu nije mesto ), živi za to šta će drugi reći umesto za Hrista, zavidan je, vodi ga njegova volja, emocije i njegova promenljiva raspoloženja.

I Korinćanima 13: 11

Pitala bih ljude večeras da li su u stanju da donesu odluku: ma koliko to košta, koliko će dugo trajati, da će biti stabilni?! Ja ću kontrolisati emocije, neće one mene, i koliko god da je potrebno, naučiću kako da brzo poslušam Boga, bez obzira na to kako se osećam ili šta mislim. Ako ću sebe zvati hrišćankom, biću hrišćanka na koju će Bog biti ponosan. Neću više da budem beba!

Moramo naučiti da radimo ispravne stvari i onda kad se ne osećam tako. Rastemo onda kad radimo ispravnu stvar i onda kad je teško. Bilo bi smešno da radimo samo ono što je lako za nas. Kad vam idući put bude teško radeći ispravnu stvar, recite sebi da restete u Gospodu, nek vam zbog toga ne bude teško.

Prevela: Biljana Tasić Knežević