Pouzdanje i nepouzdano – I

Da li vam se ikada desilo da neko izda vaše poverenje ili vam je neko nekada povredio osećanja? Naučite kako se da oslanjate na ono što je stabilno i istinito, umesto da prečesto završavate razočarani oslanjajući se na nepouzdano. Kad se pouzdajemo u nepouzdano, naš se život konstantno odvija u bolu.

Emocije su vrlo nepouzdane, ali ipak, mnogo se oslanjamo njih. Ako imate prijateljicu na koju ne možete da se oslonite, pre ili kasnije se razočarate i prestanete da se oslanjate na nju. Danas znamo da ne možemo da se oslanjamo na svoje emocije, nego na nešto što je mnogo pouzdanije od naših emocija a to je Božija Reč. Mi smo mnogo više od onog što vidimo u ogledalu. Pre svega smo duhovna bića, onda imamo dušu i živimo u telu. Mi smo duh, duša i telo. Znamo da kad umremo, ovaj telesni šator prestaje da diše i odlazi u prašinu, ali duša i duh idu na drugo mesto. Ako ste pravili prave izbore u ovom životu, idete u večnost, ako ne, verovatno ćete se naći na nekom drugom mestu koje Biblija naziva paklom, zato moramo biti sigurni da zaista hodamo s Hristom i da biramo životni put koji podržava Hrista.

Za sve to je potrebno učenje, proučavanje, čitanje Njegove Reči.

Jevrejima 4: 12

Ovde kaže da samo Bog može da razdvoji ove stvari za nas. Duševni deo našeg bića nam stvara najviše problema. Duša nam ništa ne govori o Bogu nego o nama. Ako ste s Hristom, onda imate Hristoliki mozak, ali dok stignemo do toga, nekad ćemo ići oko iste planine. Imamo volju. Moja volja mi često ne govori ono što Bog hoće, nego mi to kaže Božija Reč. Zbog svoje volje sam često bila u problemima. Moje emocije mi ništa ne govore o Bogu, nego o meni i kako se JA osećam. Dugo sam bila emotivna i duševna hrišćanka, koja je živela po tri pravila:

-         šta JA hoću

-         šta JA osećam

-         šta JA mislim

Najgore od svega je što zbog ovih pogrešnih stvari vučemo Boga za rukav da nam ih da. Neka Božija Reč bude poslednji, odlučujući faktor u našem životu, jer bez obzira šta osećam, šta mislim i šta hoću, šta drugi misle, ako se ne slaže s Božijom Rečju, svi su u krivu osim Boga, jer Božija Reč nikad ne greši.Nema nade za nas ako ne želimo da postanemo ozbiljni studenti Božije Reči. Dok ne bude tako, bićemo emotivni, nestabilni i sebični. Mnogi ljudi vole da slušaje oni koji su proučavali Božiju Reč, ali, sami to nikad ne bi radili! Jednostavno nemaju volje da studiraju Božiju Reč. Biblija se ne čita, ona se proučava. Većinu toga ćemo brzo da zaboravimo ako ne hvatamo beleške i ako ne proučavamo. Zbog toga što nešto zaboravimo ne znači da nije u nama i ne znači da nam neće pomoći, ali treba ponavljati. Uglavnom, svako će zapamtiti ono što mu treba i ono što će uticati na njegov život. Poenta je da ne može uvek neko da vas hrani na kašikicu, moraćete da počnete sa proučavanjem sami, sami sebe da hranite kroz Njegovu Reč. To je pravi način da se hranimo.

Reč je oštra i radi u nama. Operiše nam srca. Duh i duša su bliski, u nama su, i to je za nas nekad veliki izazov da razlučimo šta je ono što mi hoćemo i šta je ono što On hoće. Kad nešto jako, jako, jako želimo, vrlo lako bivamo prevareni da je to od Boga a što je najgore, đavo će vam pomoći da napravite grešku, vadiće vam stihove iz konteksta da vas ubedi u laž.

Prirodni čovek ne razume duhovnog čoveka. Ako vi kao hrišćani pričate s nekim ko to nije, neće vas razumeti. Nemojte očekivati da vas sveta razume, jer neće. Moj mozak je moj prirodni čovek, a moj duh je duhovni čovek. Kad počnete da slušate duhovnog čoveka, ovaj prirodni u većini slučajeva ništa ne razume, jer Bog funkcioniše tako da ga mi često ne razumemo, radi „lude“ stvari. Nekad su mi se dešavale stvari koje nikako nisam mogla da razumem. Jednostavno ništa mi od toga nije imalo smisla, ali, mnogo godina kasnije sam shvatala zašto se to nešto dešavalo i zašto je to Bog dopuštao. On zna bolje od nas i ima bolji plan za naš život od nas samih. Ne oslanjajmo se na stvari koje su nepouzdane.

Stalno se pitamo: zašto se osećam ovako kako se osećam? Sinoć je sve bilo uredu, a danas sam se probudila sva živčana. Mudro je doći do korena problema, a za to nam je potrebna istina:

Jovan 8: 31

Zato je bitno znati Reč, jer ceo život mogu provesti s Bogom a u stvari živeći u laži, zato želimo da dođemo do korena problema.

Recimo osećate krivicu, i iza toga ima mnogo razloga, a u realnosti ne radite ništa pogrešno, ništa zbog čega biste trebali tako da se osećate. Međutim, možda ste u prošlosti naučeni da živite s krivicom ( krivi ste za sve ), i to vas nešto i dan danas proganja. Ako tu možete stići do korena problema, onda možete izbeći tu emociju. Hoću da znate da nikada nećemo moći da se oslobodimo svih loših emocija. Nema šanse.Zbog toga je bolje da naučimo kako da se nosimo s njima, s tim emocijama, umesto što se toliko trudimo da ih ugušimo ili sprečimo. Ili ćemo ih mi voditi, ili će one voditi nas.

Meni su ove reči bile tako osvežujuće: možete se osećati kako god, ali birate da radite ispravnu stvar jer znate šta je ispravno po Božijoj Reči. Donosimo odluku da ne hodamo u emocijama, nego u i po onome što znamo da je istina. Neki su ogorčeni i sebični i nije im jasno zašto im u životu ne ide, a Biblija govori o tome i želi da nas oslobodi. Možda ćeš reći:“Ali ti ne znaš šta mi je ta osoba uradila!“ Istina je da ne znam, ali znam šta kaže Božija Reč bez izuzetka. Nigde u Reči ne piše:“Znaš, tvoj slučaj je poseban i  ti ne moraš da oprostiš toj osobi, nego nastavi da živiš u gorčini!“ Nema specijalnih slučajeva. Toliko o tome kako se osećamo. Stalno se izvlačimo na situacije i okolnosti. Mi ne moramo da budemo van kontrole samo zato što je sve oko nas van kontrole. Sa svim emocijama me se možemo nositi.

Umesto što se mučimo pitanjem: zašto se ovako osećam, bolje da gledamo svoja posla i sledimo Boga.

Emocije su neprijatelj broj 1 svakog hrišćana. Neki misle da je đavo taj neprijelj broj 1 ali nije, nego naše emocije. On te iste emocije koristi protiv nas. Neki ljudi slave svoje emocije, klanjaju im se. Čim se nekako osećaju, odmah im se povinuju, a pobeda je mnogo iznad naših emocija. Kad radim ono što je ispravno, bez obzira na to kako se osećam, onda rastem duvhono. Nemoj da zaobilaziš teškoće: teško je biti miran, teško je ne ići po emocijama. Ti hodaj s Njim, i gledaj svoja posla, neće vam Bog pričati o drugima, nego o vama. Bog nas poziva da volimo one koji se nalaze u kategoriji „neprijatelji“. Neki ljudi se mole da oproste nekom, izmole molitvu ali i dalje ne osećaju da su oprostili pa onda idu oko iste planine još 1000 puta. Opraštanje je izbor, voljenje nekog je izbor ne emocija, ljubav je odluka o tome kako ćemo se ponašati prema drugim ljudima. Učimo da radimo ono što je ispravno i onda kad se ne osećamo tako. Ljudi često pomešaju emocije s Božijom voljom. Recimo ja sam u kupovini i vidim neku sjajnu stvarčicu koja je skupa i ja je jako želim, jako, jako i čim pomislim da je imam osećam se super i onda kažem sebi: a, ovo mora da je Bog, i nađem mnogo razloga zašto treba da kupim to nešto. Ok moguće je da je to Bog, da je to od Njega ali kako ja to da znam? Da vas pitam nekoliko pitanja:

-         ako kupite to nešto, hoćete imati finansijskih pritisaka?

-         Hoćete li posle biti gladni ili bez plaćenih računa?

Nije mudro živeti u dugovima zbog toga što nešto jako želimo. Valjda smo dovoljno odrasli da znamo i shvatamo šta možemo a šta ne? Koje su naše granice?

Moram vam reći sve ovo, jer je svet u problemima do guše, crkve i hrišćani isto, jer žive po tome šta žele, jer moraju da imaju nešto jer to imaju i drugi, pa se zaduže i onda se mole za finansijko čudo! Mislim, halo ljudi? Želim da živite u miru i da vam bude dobro, ali ako živite po emocijama, to se neće desiti. Znate, često potrošimo novac na nešto što nam ni ne koristi zapravo, a eto, šta ćemo sad sa tim? Čekamo finansijko čudo. Ako se odlučite da ne živite po emocijama i da se rešite dugova, neće biti lako, ali ćete doživeti blagoslov, samo nemojte ići oko iste planine još nekoliko puta i još nekoliko puta i još nekoliko puta.... Nemojte, molim vas.

Nije lako ne živeti po emocijama, ali je još teže živeti po njima.

Ja nemam vremena da budem ljuta na druge ljude, nemam vremena da budem ogorčena i gledam tuđa posla. Neki od vas traže od Boga da im se dese stvari za koje nisu spremni, jer još uvek živite po emocijama.

Verujem da postoji jedan, vrlo jednostavan princip, koji nas vodi do duhovne zrelosti a to je: radim ono što je ispravno i onda kad se ne osećam tako. Rastem duhovno onda kad radim ispravnu stvar jer znam da tako treba, ne radim ono što je lakše i što mi uvek prija. Rast nije uvek prijatan, sazrevanje takođe.

Prevela: Biljana Tasić Knežević