Ne vrti se svet oko mene I

Da li ti je možda suviše stalo do toga šta će drugi misliti o tebi? I ja sam bila u tim cipelama. Umreti sebi! Da li možete da živite ovaj naslov?

Jovan 12:24,25

Uverava nas i traži od nas da ozbiljno shvatimo ove stihove ( Jovan ). Ne govori on da treba da mrzimo život, nego govori o prioritetima, ne možemo voleti naš život više od Božije volje, ne možemo više ceniti sopstven plan od Božijeg. Ova je poruka popularna samo ljudima koji su zaista predali svoj život Bogu, ako se nekom ne dopada ova tema, taj neko još uvek sedi na dve stolice i to znači da  treba da prevaziđe sebe slatkog i pronađe šta mu je zaista bitno u životu.

Kad govorimo o tome da treba da umremo sebi, ne znači da treba da odbijemo sve što nam prija i da treba da mrzimo sebe, ili ne daj Bože da ne vodimo računa o sebi. Volite sebe, ali, to ne znači da treba da budete zaljubljeni u sebe. Morate voleti i poštovati sebe jer je vaše telo hram Duha Svetoga. Ako želimo biti zdravi, moramo ulagati u sebe. Bog želi da se smejemo i da uživamo, ali sve to ne treba biti ispred Njega. Nedavno su me pitali u jednom magazinu: da li Bog želi da ljudi budu bogati, a ja sam rekla: šta god da odgovorim biće loše protumačeno, ali sam i to rekla: Bog želi da sa svakim od nas bude u dobrom odnosu, da budemo zdravi. Nemojte dopustiti da budete igralište za sotonu. Ako jedete suviše slatkog, imaćete problem sa zdravljem. Nemojte mahati đavolu i reći mu: tu sam, hajde napadni me. Nećemo biti glupi i ludi da ne vodimo računa o sebi, ali postoji druga strana, svet reklamira sebičnost i sebičan način života. Novine, magazini sa golišavim ženama, i onda se čovek pomisli: pa jeste, ja zaslužujem ovo, ja zaslužujem ono... a ne mislimo o tome da nam Bog sve to da. Svet pokušava da nam nametne kako treba da izgledamo, ovo se naročito odnosi na žene: ne smemo imati celulit, moramo nositi određen broj odeće, ne smemo imati ni grama viška, moramo imati određenu veličinu grudi, dugu kosu itd... Sve to jako opterećuje ako dopustite da vam svet nameće svoje vrednosti. U stvari, svet nameće, na nama je da ne prihvatamo to.

Pavle je rekao da umire sebi svaki dan, što znači da je to proces koji nikad ne staje dok god smo živi. Nije Pavle rekao da svaki dan prestane da diše i umre malo, nego govori o tome da mu je mnogo više stalo do volje Božije nego do toga da on sebi ugađa, jer ako voliš suviše svoj život, ne možeš ugoditi Bogu. Svaki dan sebi govorim NE, to sam jedva naučila. Mudar odgovor kušnji je: NE.

Isus je znao da će morati mnogo toga da radi za Boga, zato se nije opterećivao šta će ljudi misliti o njemu, a znate da su svašta govorili. Đavo se će potruditi, mnogo njih je koji će vas kritikovati i reći ružne stvari, sa porukom: ako to radiš, odbaciću te. Pa nek te odbace, jer je Bog i dalje na tvojoj strani! Ne moraju ljudi da te prihvate. U stvari, veća je verovatnoća da ćemo naići na nerazumevanje i neodobravanje, ali mi znamo šta je bitnije, mi poznajemo prave vrednosti, zar ne?

Bili biste začuđeni da znate koliko su ljudi u stvari navučeni na to da li će ih neko prihvatiti ili ne, neki ne mogu da imaju dobar dan jer ih je neko odbio, nije ih potvrdio, i onda taj neko menja svoje odluke kako bi ga taj neko potvrdio i prihvatio, a više uopšte nije sretan zbog toga. Eto toliko im je stalo šta će drugi reći, a da znate, ljudi o vama u stvari uopšte ni ne misle! Jer ti isti ljudi, najviše misle o sebi.

Pavle kaže u Galaćanima da, ako bi razmišljao o tome da bude popularan među ljudima, nikad ne bi bio apostol. Ako želite da sledite Boga, morate znati, da ćete proći kroz period kad vas skoro niko neće voleti, ali da znate, Bog će vam dati „drugu grupu ljudi!" koji će biti vaša porodica. Kad grešnici dođu do oltara da prihvate Boga, bez toga da im to neko kaže, oni se uhvate za ruke ili se zagrle zato što imaju taj osećaj da postaju porodica, jer svi i tako služimo jedno Ime i jednu Glavu i to je ono što nam treba.

Neko nije tvoj prijatelj ako je jedini način tog prijateljstva da vas kontroliše, jer ako dopustite ljudima da vas manipulišu i igraju sa vama, jer morate da igrate po „njihovim" pravilima, oblačite se kao oni, jedete gde oni jedu, onda je to bullshit! Jednog će vam dana to dosaditi i poželećete da budete slobodni i budete ono što jeste, ali do tog dana ćete se navući na to šta drugi misle o vama i onda ćete biti u situaciji da očajnički želite da vas prihvate i kažete NE Bogu a Da ljudima. To je tragedija. Evo istine, bez obzira koliko je surova: svi ljudi koji te drže podalje od Boga i tako im nije stalo do Boga nego do njih samih, jer im je stalo samo do njih samih i njihovih zadovoljstava, zato promenite mišljenje o reputaciji. Bitna je Božija reputacija čiji smo predstavnici, zato je bitnije šta Bog misli o nama i svemu onome što radimo, od toga šta drugi ljudi misle o nama. Na koncu, uvek će biti neko kome se nećemo svideti, ko će nas kritikovati i odbaciti, pa šta? Povređeni povređuju, odbačeni odbacuju. Moramo znati da se iza takvog ponašanje uvek krije dublji problem, od pukog prihvatanja ili neprihvatanja.

Kad sam se zaista obratila, izbacili su me iz crkve i izgubila sam sve prijatelje. Uf, kakvo svedočanstvo. Svi su pričali o meni i ogovarali me, ali kasnije uvek dođe na svoje, to kasnije je bitno, jer ja sam još uvek ovde. Danas imam nove i mnogo iskrenije prijelje, koji me prihvataju ovakva kakva sam, koji se mole za mene i koji komuniciraju samnom kroz Njega. Amin!

Prošla sam period kad nisam mogla da nađem nekog ko bi ručao samnom, jer su me tako mrzeli, jer sam se usudila da iskoračim iz svog religioznog brodića. To mi je Bog rekao da uradim, ne ljudi, i bilo je teško, ali sam uradila da budem poslušna Njemu. Kad krenete sa Bogom, ljudi će početi da vas odgovoraju. Meni su govorili da ne mogu da propovedam jer sam žensko, a Bog mi je rekao: šta ti misliš, da ja ne znam da si ti žensko? 
Bilo mi je teško da svaki dan vozim decu u školu jer su išli u školu koja je pripadala crkvi iz koje sam izbačena. Samo su pričali o meni, ali sam mogla da biram, da se povinujem tim pričama ili da nastavim da služim Bogu.

Isus je rekao: ako me sledite i ispunjavate moju volju, bićete proganjani. Ja kao propovednik, ne mogu samo da vam pričam o strani gde je desert, moram da vam pričam i o onoj, malo surovoj strani, jer svaka strana uspeha ima dve strane! Mi idemo tim putem a Bog nas štiti. Idem kroz vatru i neću se opeći! Budite ljudi koji idu kroz problem i ne odustaju! Ne odustajte od velikog plana zato što će se neko tamo nasmešiti i reći: e sad te volimo.

Bog je Bog pravde i on ćete blagosloviti za svaku poslušnost! Bog je onaj koji blagoslovi sve one koji uporno hodaju sa njim.

Jevreji 11:6

On daje nagradu onima koji ga traže. Kad vam je teško, mislite na taj dan nagrade. Kad vas pitaju kako ste, nemojte kukati: eto idem kroz krizu, teško mi je, bla, bla, nego se radujte i idite dalje, jer Bog ima nagradu za vas.

Jednom sam kukala Bogu kako sam umorna, šta da radim, sve je komplikovano a Bog mi je rekao: samo nastavi, nogu pred nogu i nemoj da staneš, a kad ne možeš da hodaš od umora, zastani malo i odmori, ali nemoj ići nazad.

Umreti sebi ne znači da nikad nećeš imati život, da nikad nigde nećeš ići, da će ti uvek biti loše, nego znači da ćeš urmreti tome šta će drugi reći ili misliti o tebi, i da nećeš da plačeš zbog toga što te neko ogovara ili ne prihvata. Sve te ljude koji pokušavaju da nas prilagode sebi samima, i tako nas odvlače od Boga, treba izbaciti iz svog života.

Moramo da se podložimo planu Božijem. Samo da mu se predamo i prestanemo Mi da se borimo, nego da prepustimo, da se On bori za nas. Pustite Bogu da On vozi, nije to vaš posao.

Jedini način na koji možemo da ugodimo Bogu je da prestanemo da se pitamo: kako se osećamo u vezi ovog ili onog?

Ja to sebe više i ne pitam, nego radim ono što Bog traži od mene!

Prevela: Biljana Tasić Knežević