Navika da verujemo Bogu – I

Da li znaš da te Bog zaista voli? Da li veruješ da On ima najbolje za tebe? Iako ne izgleda, ove je pojmove jednostavno shvatiti. Ako imaš teškoća sa verovanjem, možda ti verovanje u Njega još uvek nije „navika“ koju si razvila?!

Govorimo o slamanju loših i stvaranju novih, dobrih navika. S lošim navikama raskidamo kao s lošim momkom. Čak i kad raskinemo s tim lošim momkom, biće perioda kad će nam nedostajati. Tako je i sa lošim navikama: kad ih otkinemo od sebe, nedostaju nam neko vreme. Ako nešto radiš 30 dana, ili ne radiš 30 dana, to znači da formiraš novu naviku, a kad na nešto navikneš, onda to radiš bez mnogo razmišljanja. Treba slamati destruktivne navike. Znate, mi često kažemo: vezana sam s ovim, vezana sam s onim, ali, hajde da olakšamo celu priču. Nemojte govoriti vezana sam ( za to nešto što je loše ), nego to nazovite lošom navikom. Pre svega, gubi na težini u našem razumu i odmah se nekako čini lakšim za rešavanje. Kad to nazivate lošom navikom, shvatite da možete uz Božiju pomoć da je se rešite. Ništa ne možemo bez Njega. Nemojte pokušavati da sami slomite lošu naviku, nego prvo pričajte s Njim, ali nemojte se usuditi da to radite bez Njegove pomoći.

Bog je od Avrama tražio da hoda s njim „ naviknut da mu veruje“. Ne znam da li tako piše u drugim prevodima, ali u mom piše. Što znači da Bog želi  da mu se za sve obraća. Najveća greška koju pravimo kao hrišćani je da odemo u crkvu, čujemo nešto i onda odemo kući i pokušamo to da sprovedemo. Boga to vređa, jer On ne želi da ga izostavljamo iz našeg života, a tužno je što smo iskreni i što zaista želimo ( tužno jer imamo dobre namere, ali pravimo pogrešne korake ), i pričamo Bogu kako pokušavamo svim snagama da promenimo nešto... a izostavljamo Boga iz toga. Naravno da moramo da uložimo napor, ali da to bude napor  s Duhom Svetim, ne sa nama samima. Ako imate problem s prejedanjem, nemojte početi da jedete pa da se molite da se ne prejedete, nego pre nego što stavite kašiku u usta molite se.

I Timotejeva 4: 8

Ovde govori o dve vrste vežbanja: duhovna i fizička. Kaže da je fizička aktivnost dobra za telo, ali, da je duhovna aktivnost dobra za sve i za ceo život i onaj život koji će tek doći. Ako se treniram duhovno, ako vežbam duhovnu disciplinu, to neće učiniti moj život bolji samo na zemlji, nego utiče i na večni život. Ja želim da odem u nebo, ali želim i da mi ovo putovanje do neba bude lepo. Religija često krade tu radost od ljudi, jer propoveda krutog Boga koji samo čeka da nas kazni. Nekad prečesto mislimo o nebu, i to nije pogrešno, ali šta je sa danas? Danas koje živimo? Kako vam je danas?

Ja savetujem da je vežbanje, fizička aktivnost, dobra. Prvih 45 godina svog života nisam vežbala, zadnjih 15 vežbam. U junu ću imati 66 godina a Dejv 69. On vežba sve ovo vreme. Bog me je nagovorio da vežbam ako želim da izdržim dane na zemlji. To s vežbanjem je veliki biznis: ljudi plaćaju teretane, hranu itd... Mnogo njih to radi, ali se pitam, koliko hrišćana koji se fizički osposobljvaju vežbaju i duhovno hodanje? Izgleda da su mnogi vežbali i u Pavlovo vreme, bar tako ovde: fizičko je dobro, ali duhovno još više!

Možete kreirati duhovne navike koje će vam iz korena promeniti život. Ne treba vam čudo, ne mora da se pojavi anđeo, ne treba vam proroštvo da znate da dan trebate početi s Bogom. Izađi iz kreveta i ne pokušavaj ništa da uradiš dok ne porazgovaraš s Bogom, tako da se ujutru odmah duhovno nahraniš.

Nemojte mi reći da niste osoba koja ujutru funkcioniše, jer, vrlo je opasno ustati iz kreveta i ne razgovarati s Bogom čim otvorimo oči, jer ako to ne uradimo, onda ustajemo u veliku zbrku. To mora biti navika.

E sad, neki će misliti da verovanje Bogu ne može biti navika i reći će da nam treba dar vere. Donekle se slažem, ali nama su  produhovili kroz sve te „duhovne talase“ sve i svašta, tako da je danas sve „preduhovno“ da nam se nekad čini kako su to stvari koje su nama običnima nedostupne.

Ja sam imala naviku da verujem sebi i samo sebi. Kad sam došla u zdravu vezu s Bogom, morala sam da slomim tu lošu naviku i da formiram novu naviku da verujem Bogu u svemu. Poverenje Bogu i vera u Njega znači da mu verujemo u svakoj situaciji, da znamo da je dobar, da ima moć da nam pomogne i da želi da nam pomogne i da će nam pomoći. Onog momenta kad svoju veru stavite u Bogu, na vas se spušta mir koji nigde ne možemo dobiti.

Jevrejima 4: 3

Mi sebe zovemo vernicima, ali vernici bi trebali d veruju! Zar ne? Mi se ne hvalimo sumnjama, ne kažemo mi smo nevernici, a često to jesmo, jer verujemo svetu, banci, poslu, vestima, socijalnom, nezaposlenju. Mi imam ozbiljan problem u svetu i mislim da nam Bog govori i možda pokušava da kaže svetu: znam da pokušavate da me strpate u ormar, ali nigde neću otići. Bolje se probudite i shvatite da bez mene ne možete da uradite ništa.

Ne mogu ni da zamislim kako bi se svet brzo menjao kad bi naše vlasti vodili ljude do Boga, ali ne, mi ne smemo da uvredimo ateiste i sve druge vreme. Ako nećete da verujete u Boga to je vaša stvar, ali nemojte pokušavati da ga meni uzmete. Imate svoje pravo, ne kradite moje! Svet je pun humanizma a to jednostavno znači: ne želimo Boga u životu, e to je ono što nam pravi ozbiljne probleme. Kad je nešto trulo u korenu, pre ili kasnije će biti trulo i u krošnji.

Ako sam stalno ogorčena, ljuta, uplašena, ako stalno brinem, to sve može jedan period da bude u meni i ja to mogu da krijem, ali pre ili kasnije će početi da se iskazuje kroz bolesti. Tako danas vidimo rezultat u našem društvu, rezultat „izbacivanja Boga“ zbog političke korektnosti, ma šta to značilo.

Mi nismo bespomoćni, nismo bez nade.

Izrael je radio mnogo gluposti, približavali su se Bogu samo kad im je nešto trebalo, mnogo, mnogo godina. A to samo pokazuje koliko je Bog milostiv, On samo hoće da mu verujemo i da imamo poverenje u Njega, da nam bude prvi na svim područjima našeg života. Kad stavimo Njega na prvo mesto, ne blagoslovi samo to, nego umnoži blagoslove. Ako ne provedeš vreme s Bogom, đavo će to vreme svakako ukrasti, ali kad provedemo vreme s Bogom, Bog nam to vreme umnoži i blagoslovi. Sve je pitanje navika: odlazak u krevet u dobro vreme i ustajanje na vreme je navika. Neko ima lošu naviku da spava popodne, uveče kasno legne a ujutru ne može da ustane jer noću ne može da spava. Sve je to navika.

Možete ustati ujutru, jer milioni ljudi to rade, nećete umreti ako ustanete pola sata ranije i provedete vreme s Bogom. Možda ćete dobiti poene što ste se uopšte pojavili!

Imala sam ja svakakve momente s Bogom. Ustanem ranije, odem da se molim i zaspem kao t op.

Mnoge godine života sam protraćila, nervirala se oko stvari koje ne mogu promeniti, bila ogorčena, ma užas. Nisam uživala u životu, a onda se desila radikalna promena u mom hodu s Bogom, zadnjih 15 – 20 godina. I znate šta? Život je užasno težak kad nemate naviku da mu verujete, nego se ispaljujete, nervirate i sebe i druge.

Kad sami pokušavate da dobijete odgovor, sve što dobijete je konfuzija. Uhvatite se za Boga. Pitala sam Boga zašto smo toliko zbunjeni, a Bog mi je rekao:“Reci ljudima da prestanu da traže odgovor u sebi i sami, neka se okrenu meni!“ Samo mu recite da mu verujete i da ne možete sami, ali može On. Samo jedna stvar donosi radost, mir i uživanje a to je navika da mu uvek i u svemu verujemo.

Moramo doneti mnogo odluka u životu, radite to s Njim. Jedini način da zaista naučimo da čujemo od Boga je da slušamo svoje srce gde On živi, a ne svoj razum koji je često pun smeća. Morate da naučite Njegovu Reč. Ubeđena sam danas, više nego ikad, da je osnovni problem među ljudima, hrišćanima, nedostatak proučavanje Reči. Idu u crkvu, mole se, možda tamo i slušaju propovedi od Joyce svaki dan, čak i čitaju Bibliju svaki dan, slušaju CD-e, čitaju hrišćanske knjige, ali to vam ništa ne znači ako ne proučavate, PROUČAVATE i učite Božiju Reč, jer jedino Duh Sveti može da poraste to što znate. Morate da idete Bogu, jer je On jedini koji može sve da ispravi, upotrebi te informacije i prosvetli vam živote.

Opasno je, vrlo opasno da želite da čujete Boga a ne znate Reč.

Biblija nas uči, a to znam iz svog iskustva, da bez Hrista ne možemo ništa da uradimo. Moramo provoditi dobro i kvalitetno vreme s Njim, jer mu tako komuniciramo da ne možemo ništa bez Njega.

Izreke 3: 5

Prevela: Biljana Tasić Knežević