Upornost (neodustajanje)
Da li vam se dešava da u teškim momentima razmišljate da odustanete? Imaš san ali se plašiš da ga slediš? Imam duhovne ciljeve koje želim jako dugo da ispunim, a i dalje se ne dešavaju. I evo šta ja kažem Bogu:“Neću zaćutati! Daćeš mi ovaj proboj, i neću zaćutati!“ Neću odustati. To je stav koji nam je potreban: ako mogu oni, mogu vala i ja! Svako obećanje koje je u Božijoj Reči, važi za svakog od nas, zato tražite i budite uporni. Molite se. Hodajte u Božijem prisustvu i obavezno HODAJTE U LJUBAVI, a ako bilo šta od toga želite, onda morate da proučavate. Ako ste „zlobni“ a sebe nazivat hrišćanima, nemojte proučavati prosperitet, nego ljubav. Meditirajte nad tom temom dok to ne postane koren u vama. Drvo pravednosti. Morate uraditi svoj deo, morate biti uporni. Nikad neću zaboraviti jedan događaj. Držala sam predavanja u jednoj crkvi, i na kraju službe pozvasmo ljude da se molimo za njih. Ispred mene je stala devojka, stavila ruke na bokove i ljutito rekla:“Želim svoj novac nazad. Radim ovo već dve sedmice ( ovo što pričate ), i ništa se nije promenila moja situacija!“ Jedva sam se suzdržala da joj se ne nasmejem u lice. Halo, pa ja ovo radim već 32 godine, zar misliš da se sve desilo za nekoliko sedmica? To traje mnogo više od dve sedmice i mnogo je iznad vaših situacija. To je posvećenje života Bogu, ne samo razmena. Neki otpadnu na sitnicama, a neki prolaze kroz strašne i teške stvari a i dalje su uz Boga. Šta je razlika? To je nešto što se zove ljubav, odluka koji sami za sebe donosimo. Ne možete žaliti sebe i misliti kako će Bog biti vaš Aladin. Samosažaljenje vam neće doneti dobro, nego odlučnost da ćete ga slediti. Sećam se koliko sam bila odlučna kad sam se obratila s devet godina. Sećam se svakog detalja, sećam se i svoje sobe, ma svake sitnice. Čudno je kako možemo biti zadovoljni onim što imamo, a često želimo mnogo više nego što nam treba. Sećam se da sam ležala na krevetu i sećam se da sam osećala neverovatnu odlučnost da ću jednog dana po ovom pitanju uraditi nešto. Svaki put kad me je tata vređao, plakala sam, ali sam odlazila u krevet i pričala s Bogom i dala obećanja sebi i Njemu da će se ovo jednog dana promeniti. Ne samo ja, SVAKO OD VAS MOŽE DA URADI NEŠTO VELIKO S BOGOM. Nije bitno šta: pevanje, propovedanje, služenje, šta god! Neko ima dar da podiže decu, jer mislim da je biti dobar roditelj u današnje vreme velika i teška stvar, na tome se mora raditi mnogo. Šta god da radite, morate d
