Nemoj se vređati – I

Da li vam je neko nekada rekao nešto što vas je uvredilo? Verovatno da jeste. Možemo naučiti kako da odreagujemo na tako nešto, a da se ne uvredimo. Večeras ćemo pričati o duhu uvrede. Moramo naučiti kako da ne primamo uvrede i kako da ne vređamo druge ljude, budući osetljiviji prema potrebama drugih, kako da održavamo mir, i, kako da ne vređamo sebe kroz kompromise koji nam štešte u duhovnom i bilo kom drugom smislu.

Efežanima 4 govori o vređanju Svetog Duha. Mnogi su uvređeni zbog nevolja kroz koje prolaze, uvrede se zbog istine koju čuju. Glavni komentar takvih je:“Ne mogu da verujem da Bog dopušta da mi se ovo dešava, a tako sam dobra i poslušna!“

Ima previše ljutih ljudi u Hristovom telu, u službi. Možda ne možete mnogo uraditi u vezi emocija koje prate ljutnju, normalno je da se tako osetimo, ali Biblija nas uči da ne ostajemo ljuti. Možda ne možeš mnogo da uradiš povodom toga kako se osećaš, ali možeš MNOGO da uradiš po pitanju toga kako se ponašaš.

Moramo naučiti kako da budemo mirni u sred oluje. Setimo se šta je Isus radio dok su drugi histerisali zbog oluje: spavao je na brodu. Naša je dužnost da hodamo u miru.

Efežanima 6: 15

Bog nam daje mir. Isus nam je ostavio mir, to je plod Duha, ali mi biramo da ostanemo mirni. Kad vas neko uvredi, imate priliku da birate kako ćete se ponašati. Đavo voli da se vređamo, a ne voli kad  mi odaberemo da budemo mirni.

Ne morate uvek biti u pravu i onda kad znate da jeste 100% u parvu, ali ne morate to i da dokažete. Poniznost kaže: mislim da sam u pravu, ali ne mora da bude tako. Nekad, kad ste baš mnogo sigurni da ste u pravu, ispostavi se da baš i niste, a bili ste sigurni! Jednom smo Dejv i ja išli na večeru kod prijatelja. Bila sam 100% ubeđena ide pogrešnim putem pa sam mu zvocala. On je rekao ok, onda ti vodi. I jesam. Govorila sam mu:“Da, to je ta ulica. Pored ove kuće smo prošli. I ovaj bicikl je bio ovde! Da, to je pravi put, skreni desno!“ I skrenuo je i kuća prijateljice od jednom više nije bila tamo. A bila sam 110% sigurna da idemo pravim putem, onim, kojim sam ja rekla da se ide.Zar se ne osećate glupo kad terate tuk na luk?

Ljubav ne traži svoja prava, ne zahteva. Ljubav ne zahteva da bude primećena, jer je ljubav ponizna. Poniznost kaže: mislim da sam u pravu, ali ne mora obavezno da bude tako.

Mislim da bi se razvodi potpuno ukinuli kad bi ljudi razmislili malo i kad bi shvatili da ne moraju uvek da budu u pravu, i da je Bog u stanju, i tek kako, da brine o njima.

Zato sve treba prepustiti Bogu.

Kad nešto umre, onda je mrvo. Kad odete na groblje, možete tim ljudima svašta reći, ogovarati ih: nema reakcija. Tako se dešava i s tim kad telo umre, odnosno, kad umremo grehu, umremo sebi. Kad vas neko uvredi, nema više reakcije.

Jao što sam bila grozna prema Dejvu nekada, užas. Nisam pričala s njim ceo vikend, optuživala ga, vređala, pravila face iza njegovih leđa. Danas? Može da uradi šta god, ja ne reagujem. Smrt znači da nema reakcije. Jedini način da nešto umre je da prestanete to nešto da hranite. Đavo zna koje dugme da pritisne, on bolje zna šta vas nervira bolje od vas samih, a voli kad idete oko iste planine opet i opet. To mu je omiljena zanimacija. Bez obzira kako se osećate, uradite ono što znate da Bog traži od vas da uradite.

Znate koliko je lakše kad pogledate u nekog i kažete mu:“Znate šta? Verovatno nisam u pravu!“ A u meni se, u tim momentima, lomilo sve jer sam ZNALA da sam JA u pravu. Mo’š misliti: ja u pravu. Zar nije glupo kad se ljutimo oko nekih stvari? Bog želi da budemo slobodni od svega toga a to su važne stvari, bitno je da živimo u miru, prebivamo u miru, razmišljamo u miru.

Važno je šta se događa iza zatvorenih vrata. Vrlo je važno. Važno je kako živimo, šta govorimo kad nas niko ne gleda ( od ljud. Bog svakako sve vidi ).

Efežanima 4: 1, 2

Sebe gledamo kroz ružičaste naočare, a druge gledamo kroz one debele naočare koje uvećavaju druge. Ako se suočite s istinom o sebi, moćićete da sarađujete s Duhom Svetim, i On će moći da vas menja. A vi nećete moći da menjate druge ljude, jer niste pozvani za to, a i neće se menjati ako ne vide istinu, a ko je bolji za pokazivanje istine od samog Boga?

Isus nije umro da bismo imali mizeriju više u životu, na kojoj piše „hrišćanstvo“. Đavo vas neće ostaviti na miru, moraćete da se nosite s tim „odvratnim“ ljudima.

Zar ne obožavate da čekate na parking mesto, i dok čekate, drugi auto upadne na vaše mesto? Bolje da prekrijete hrišćanski stiker  na autu, jer ćete eksplodirati od muke.

Svako ima priliku da se uvredi i svako ima priliku da odabere da se ne vređa, da ne bude osoba koja se lako ljuti, i da izabere da zadrži svoj mir i svoj život pod kontrlom Boga.

Prevela: Biljana Tasić Knežević