Milost i dobrota – II

Sposobnost da budemo milostivi i dobri prema drugima je jako oružje, pitanje je toga da li ga razvijamo? Imamo osećaj za pravdu, ali samo kad smo mi u pitanju. Dobro znamo kad se neko nefer ponaša prema nama. Dobro imati taj osećaj, ali ne okrenut samo prema nama. Bog mi neće dopustiti da prođem kroz nešto, ako tim nečim ne mogu i drugima da pomognem. Bog želi da se pružimo prema drugima, a On se pruža prema nama.

Nedavno je moja ćerka bila u redu za rešavanje neke birokratije, a Gospa koja je radila za pultom je bila tako neprijatna, nekulturna i drska, da je moja ćerka već smislila govor koji će joj sasuti u lice ( imate li vi tako priprmeljene govore, kad vam neko stane na žulj??), ja ga imam uvek, a dobra stvar je što ljudi ne mogu da nam čitaju misli. Moja ćerka je rekla, da, kako se približavala pultu, tako je Bog radio u njoj: pitala se, ćerka, zašto je ta žena takva? I da li bi zapravo pomoglo da joj sve to sasuje u lice? Onda je moja ćerka izašla iz reda, što znači da je morala sve iz početka, otišla do auta, uzela neke knjige koje je imala ( u vezi Hrista naravno ), vratila se, ponovo stala u red i sečakala svojih pet minuta. Kad je stigla do nje, umesto one, već smišljene plejade ko si ti, šta misliš da si, dala joj je knjige i rekla:“Ne znam kroz šta prolazite ovog momenta, ali želim da znate da Vas Isus voli. Moja mama je hrišćanski pisac i želim da Vam dam ove knjige da Vas razvesele!“ Žena je ostala bez teksta, potpuno zbunjena i zahvalila se.

Vidite kako situacija može da se promeni, kad dopustimo Bogu da nas koristi na tom, sasvim drugačijem nivou. Naravno, postoje situacije kad prosto ne možemo i ne smemo dopustiti ljudima da nas gaze i loše se ponašaju prema nama. I to što radimo, ne radimo za sebe, nego zbog tih ljudi. Ne možemo samo na sebe da mislimo, nekad je potrebno otići u penziju za sebe, i brinuti se malo o drugima. Ljudi se ružno ponašaju, jer svet ide u pogrešnom pravcu. Nikad više boli, razvoda, silovanja i ostalih negativnosti nije bilo kao danas. Ljudi žive u boli, ali znate šta? Vi danas niste živi slučajno! Tu ste s razlogom, kao i ja. Ako mi nećemo, ima ko hoće, a Bog svakom daje jednaku priliku.

Milost i dobrota Božija. Ko bi kao Isus otišao dobrovoljno na krst i uradio sve to za nas, što je On uradio? Niko.

Isaija 53: 3 – 7

Ne možemo samo uzimati, moramo i davati. Naravno, mi uzimamo od Njega, ali moramo biti u stanju da i dajemo, da umremo sebi, da živimo na sasvim drugačijem, novom nivou. Pet godina od danas, želim da ove reči, koje ste danas čuli, budu svedočanstvo.

Moguće je da će vas Bog povremeno stavljati na mesta gde se ljudi jako ružno ponašaju, a On će želeti i želi, da se ponašate advektno svom pozivu, mnogo iznad nalepnica i krstova, podvučenih stihova u Bibliji. Kad su se loše ponašali prema Isus, nije govorio:“Ne verujem kako se ponašaju prema meni!“ Piše da nije otvarao usta. Nije se branio.

Za koji će mesec biti Uskrs. Isusu je taj petak bio izuzetno težak dan, neki bi rekli mračan dan, a ja bih rekla da nije, jer da nije bilo tog petka, ne bi bilo ni nedelje. Neki od vas čekaju uskrsnuće u životu, ali se zapitajte jeste li stigli do petka?

Imamo dve strane krsta: onu koja je mračna i smrtna, i onu koja je uskrsnuće i život. Ne možemo dočekati pobedu, ako ne prođemo kroz to. Da je Isus pobegao od krsta, nikad ne bismo imali ovo što imamo danas. Dok je bio razapet na krstu, rekao je:“Oče, predajem ti svoj Duh!“

Možemo propovedati drugima, ukazivati im na njihove greške, razbacivati se duhovnim izjavama, sve mi to možemo – ali drugima. Ako bismo zaista verovali onome što govorimo, u momentima kad je nama teško, ili, kad se neko ne ponaša kako treba, ponašali bismo se kako treba.

Lako je biti korišćen s finim i dobrim ljudima. Užasno me nervira kad mi neko dođe i kaže:“Moli se za mene da promenim posao, ja sam jedina hrišćanka na mom poslu!“ Samo se nasmejem i pomislim da je to poenta bivstvovanja u toj firmi. Isti je slučaj kad mi neko kaže da je jedini hrišćanin u porodici. Pa šta? Odlično, bar neće živeti u potpunom mraku. Prestanite da im propovedate, počnite da živite pred njima. Ako na pauzi za ručak hodate gore - dole i pričate u jezicima, naravno da će kolege misliti da ste ludi! Zašto se ne ponašate normalno pred njima i među njima, ali normalno na drugom, Božijem nivou?

Šta smo u stanju da damo? Da oprostimo? Da prećutimo? Da razumemo?

Pre nekolliko godina mi je Gospod govorio. Bilo mi je jako teško zbog seksualnog zlostavljanja koje sam doživela od strane oca, a ne samo to, moja mama nije ništa uradila da to spreči. Gospod mi je rekao:“Povređeni povređuju!“ Takvi ljudi kao moj otac su imali ozbiljne probleme, ali ja o tome nisam razmišljala na taj način. Moja mama je bila nesigurna žena, o zlostavljanju dece se nije ni pričalo. Otac mi je rekao, kad je napokon tražio oproštaj od mene, kad sam imala pedest godina:“Nisam imao pojma da te moje ponašanje povređuje i da će tako uticati na tvoj život!“ Moj otac je odrastao u istoj atmosferi kao ja. Jeste, bilo je pogrešno što je radio, ali ne verujem da je zaista, zaista shvatao da njegovi sebični postupci uništavaju moj život. Nije imao pojma da će Gospodu trebati godine i godine da me obnovi. Ono što je moj otac trebao, bio je Hrist. No, on je bio odgojen od oca koji je bio „hrišćanin“ a bio je užasno zao. Videći takav primer, nije hteo takvog Hrista, takvog Boga u svom životu.

Neprijatelj, naravno, ne želi da sve ovo shvatite.

Moj otac je bio odgovaran, ali nisam ja mogla da mu naplatim njegove greške. To je Božiji posao, nisam pozvana na to. Istina je da to nije bilo fer, ali opet, ponavljam, to nije bio moj posao.

Isus je sve to već platio. Na krstu. 
Mi smo isceljeni takvim Njegovim postupkom, a znate šta, ni to nije fer! Nije fer da se on toliko mučio, patio zbog svih nas.

Bila sam u kasnim pedesetim a Bog mi je tražio da uradim najluđu stvar: da ih preselim u St. Luis, gde ja živim, kupim im kuću i brinem o njima dok ne umru.

Nisam mogla da verujem da mi tako nešto traži, traži da svoju ušteđevinu potrošim na njih, nisu zaslužili, nije fer.

Ako niste primetili, Bog ne menja svoje planove, ili menja nas ili se mučimo.

Uradila sam što sam mi je rekao. Preselila ih. Iduće tri godine, moj otac je bio otrovan kao zmija, ali da znate, desio se ’petak’ u njegovom i mom životu! To je bio dan „naplate“ i to na danu zahvalnosti.

Tata me je pozvao i zatražio oproštaj od mene. Gledao je TV, slušao o zlostavljanju i onda mi sve to rekao. Rekao mi je da je tri godine, od kako se preselio hteo da mi se izvini, ali nije imao snage i obraza. Deset dana nakon toga se obratio i postao potpuno novi čovek.

Znate šta je rekao Dejvu, mom suprugu:“Ne znam kako možeš tako dobro da se ponašaš prema meni, da me tako poštuješ, kad bi me većina ljudi ubilo?!“

Dejv mu je samo pokazivao Božiju ljubav.

Nije bilo lako.

Kroz moju službu sam svašta doživljavala i gledala, ali to što se desilo s mojim ocem je veliki gubitak za đavola i pakao. Definitivno. Ne samo to, ja idem okolo i pričam o tome.

Bog nam daje plodove, a dva bitna ploda su milost i dobrota. Kad priznamo svoje grehe i pokajemo se, On nam daje milost i dobrotu. On daje nama, mi dajemo drugima. Mi smo Njegovi kanali.

Prevela: Bijana Tasić Knežević