Tražite najpre carstvo Njegovo

Gde ideš kroz život? Šta su tvoji prioriteti? Šta te muči i šta daje težinu tvom životu? 
Rimljani 14: 17
Mi nekad pobrkamo Kraljevstvo sa beneficijama koje imamo od Kraljevstva, a to u stvari nije mudro. Treba nam mudrost i zdrav razum da prvo tražimo Kraljevstvo pa sve ostalo. 
Matej 6: 33
Nama Kraljevstvo zvuči tako duhovno i apstraktno, da nemam pojma šta tražimo. Kraljevstvo je: pravda, pravda je jedini način na koji Bog funkcioniše. Niko ne može do Njega, ako ne nauči kako da veruje, da ima pravo stanovište sa Bogom kroz Hrista. Mali broj ljudi voli sebe, malo njih se dobro oseća u svojoj koži. Naravno, grešimo, ali naravno, radimo i dobre stvari. Nama treba Kraljevstvo a ne korist od Njega i Kraljevstva.
Ovde pre svega mislim na materijalne svari. Pitajte Boga za ono što vam treba, ali nemojte biti opsednuti sa tim. Čim vam nešto postane preokupacija, to vam je problem. Mnogo puta mi tražimo od Boga da nešto uradi za nas, ali nama to ne treba, to mi mislimo da nam treba zato što to jako volimo ili ko zna iz kog razloga! Mnogo puta mislimo samo na zabavni deo nečega, ali ne i na odgovornost, a svaka privilegija dolazi sa odgovornošću. Često tražimo od Boga nešto, ali vreme nije pravo. Možda On to i ima za nas, ali dajte mu svoje vreme. Nemojte gledati živote drugih ljudi, jer Bog ima individualni plan za svakog od nas, a plan koji ima za vas, nije plan koji ima za sve druge. 
Ako želite dobro da se osećate u svojoj koži, onda prestanite da se poredite sa drugima. Nikad vam neće dati da budete neko drugi. Promocija, unapređenje dolazi od Njega. Ne moramo mi da se ulizujemo nekom da bi smo bili na boljem položaju, jer mi nismo u rukama čoveka nego Boga. Svi želimo da nam bude bolje u životu, ali to ne sme da nam bude prioritet.
Otvorena vrata: Bog ih otvara ili zatvara. Ni za to nas baš nije mnogo briga. Molite da Bog otvori prava vrata za vas, a ona koja trebaju da budu zatvorena da budu to. Nekad nam se čini: da, ovo su prava vrata, a u stvari nisu.
Nekoliko smo puta pokušali da kupimo novu zgradu. Recimo, dopala nam se, super je izgledala, ispunjavala sve naše uslove, ali, Bog je zatvorio vrata za te zgrade. Tek mnogo kasnije smo shvatili zašto te zgrade ne bi bile dobre za nas.
Bog nam daje šanse – prilike. 
Ne mislim samo na nove kuće, automobile i novac, ima mnogo toga i pored toga. Na koncu, sve što je pored Boga je stvar. Nekad trebamo živeti sa većim pogledom na večnost. Ovde se spremamo za večnost.
Za čim čeznemo? Da li trčimo za stvarima, za koje nas Bog nije ni poslao.
Jakov 4: 1
Mnogo sam godina provela frustrirana, bez radosti, ne znajući ko sam u Hristu. Shvatila sam nakon mnogo godina da to nije moralo da se desi. Možda će neko, kroz sve ovo, uskratiti sebi nekoliko godina takve mizerije.
Možda je problem u tome što trčiš za pogrešnim stvarima. Da, Bog ti je možda rekao da je to nešto za tebe i da će se desiti, ali, ti si pametnija i brža od Boga, pa ćeš da požuriš stvari, umesto da čekaš da On to uradi na svoj način i u Njegovo vreme. Zašto mu toliko treba? Ne znam, ali znam da On zna šta radi.
Zadivljujuće je kako nekad sitne molitve, u koji nisi uložio nimalo snage, budu uslišene brzo. Neke, opet, nikako da se dese. Deset godina kasnije, još uvek čekamo. I šta onda? Odlučite da ćete verovati Bogu, jer ako to ne odlučite, poludećete od svega toga.
Odlučite da mu verujete ili odlučujete da budete mizerni? To je već na vama.
Šta ako mu ja verujem a On ne radi ono što ti želiš?
Pa ako ti ne daje ono što ti želiš, to ti nešto onda ni treba. Iskulirajte malo. Kad se iznerviram, kaže mi sin:“Mama bre kuliraj. Idi odspavaj, sredi nokte. Bog je u kontroli!“
Jakov 4: 1,2
Ovo nisu majušni stihići koji su tu tek tako, nego su mi promenili život. Da li trebate taj osećaj frustracije i potrebe za svađom? Ne treba vam. Drugim rečima, sve svađe i problemi nastaju iz potrebe: JA ŽELIM. 
Mi moramo da mu verujem 1000%. Sve je u Njegovim rukama. Ne kažem, da ne treba imati potrebu i želju za tim da se bude bolji, ali taj osećaj nezadovoljstva treba predati Njemu. Onda ćemo biti zadovoljni i mirni, puni radosti. 
Vi ne znate šta se događa u životima drugih ljudi, nemate pojma, a često želite njihove živote, zato što ste površni i želite ono što vam oko pruža. Pre 15 godina sam imala rak dojke, veče pred operaciju sam propovedala, sutradan bila operisana. Dve sedmice nakon operacije, sa sve drenovima, opet sam bila ovde i propovedala. Drenovi su bili ispod moje odeće, niko nije imao pojma da su tu, samo Bog i ja. A vi biste želeli moj život ili, ovo što ja imam???? 
Nemojte biti površni. Nikad ne zna šta se kuva ispod poklopca. Ne znate kroz šta ti ljudi idu. Ako nam Bog kaže da možemo biti mirni kroz oluje, da možemo imati neopevanu radost, ako nam kaže da smo kroz Hrista opravdani, mi imamo prava na sve to što je On rekao. Ovo je dobra vest. Ne morate da se osećate loše non stop, ja sam gubitnik, ovo nisam, ono nisam... Isus nije umro da vi ne biste znali ko ste, nego da znate da ste Božije dete, da imate plodove Duha Svetog i da je budućnost pred vama.
Zašto vam se onda ništa dobro ne dešava?
Ima mnogo razloga za to, ali jedan od razloga je i taj, što nikako da naučimo da se ponašamo kako trebamo dok idemo kroz nevolje. Padamo na istim greškama, zato što: osećamo, osećamo, osećamo, osećamo. Vode nas emocije. 
Dejv je svake godine za Božić dobijao bonus novac, pa smo se dogovorili da ćemo to stavljati na stranu. Međutim, to što smo stavljani na stranu, svako malo se trošilo na ekstra troškove a mene je to nerviralo. Padala sam u očaj. No, ne zaboravite: ja sam bila žena od vere (ovde umire od smeha Joyce ).
Verovala sam Bogu, samo dok ne dođe neka frka. Mi u stvari nemamo pojma šta verujemo dok se nešto ne desi, zato smo i testirani. Ne da Bog vidi kome verujemo, nego da mi shvatimo kome verujemo, a kroz to nas Bog i dovodi na novi nivo.
Neki misle da su ponizni, a srce im je puno ponosa, zato što oni misle da im poniznosti više i ne treba. Samo treba da se otvorimo Bogu, da mu verujemo da će nas pratiti kroz sve što prolazimo. Nekad će Bog zrelijim hrišćanima dopustiti da idu kroz neke stvari, kako bi se slabiji naučili nečemu. Gledala sam neke ljude kako prolaze kroz strašne stvari. Jedna je žena izgubila 4 dece. Udavili su se. Videla sam je da plače i da joj je teško, ali je ni jedne sekunde nisam čula kako kuka na Boga i kako se žali. Kad sam je pitala kako je, rekla je: “Teško mi je povremeno, ali Bog je samnom!“
Ne moramo mi da znamo što prolazimo kroz nešto, nego da jednom za svagda pređemo na drugi nivo i prođemo jedan isti test.
Svi mi težimo ka nečemu, ali hajde da prvo težimo carstvu. Sve ostalo će nam se samo dodati. Nemojte samo tražiti od Boga da nešto radi za vas, nego da sa Njim imate živ odnos.