Darovi i plodovi – I

Da li donosiš plodove  ili si gola grana?

Svako voli da prima poklone, zar ne? Danas bih da pričam o daru/poklonu koji nikad ne izubi na svojoj vrednosti. Bog nam daje darove. Neki darovi koje smo dobili, već koristimo da blagoslovimo druge. Muzika i pevanje je dar koji Bog daje ljudima, ja imam dar govora. Nisam učila kako da pričam, kako da se ponašam pred ljudima, jednostavno znam, a to nije od mene, to je od Boga. Ima raznih darova: neko ima dar organizacije, vođenja i mnogih, drugih darova koje Bog daje, a mi ih koristimo. Samo znamo da imamo taj dar i na tom daru treba raditi. Neki darovi su tako jaki, da ih svi redom vide, kao recimo pevanje ili slikanje, sviranje. Ja sam oduševljena glumcima, recimo, ne može to svako, tako da se tranformiše. Znači, Bog daje darove, ali, On SVAKOM DAJE DAROVE! Nekad ne vidimo svoje darove, zato što gledamo u tuđe darove.

Plodovi nisu darovi. Biblija kaže da će nas ljudi poznati po plodovima, ne po darovima. Darovi ništa ne govore o nama, ali plodovi da.  Plodovi su deo našeg karaktera, plodovi komuniciraju kakvi smo mi kao ljudi u Njemu. Nekad, neki ljudi, zbog svoje darovitosti dospeju na poziciju koja nije za njih, jer nemaju karakter/plodove/snagu, da se nose s tom pozicijom. To se često dešava među nama. U Bibliji piše da novo obraćene ne stavljamo na visoke pozicije, kako se ne bi zaglupili ponosom! Drugim rečima, stavite mladog vernika na visoku poziciju, ponašaće se glupo, jer ne shvata da je bez Boga niko i ništa. Moramo prestati da se impresioniramo s tim šta ljudi znaju da urade, a osim toga, nemojte sebi mnogo da se divite zbog toga što vi sami možete da uradite. Mene nervira kad sam u društvu nekog ko ne može da prestane, da se divi sebi. To utiče na njihovo ponašanje i na to kako se ponaša prema drugima, jer takvi ljudi su kritični i osuđuju, druge gledaju s visine, a ljude cene samo po onome što imaju, šta su postigli i šta mogu da urade.

Zato je bitnije da gledamo na plodove. Ne bismo smeli da donosimo odluku o nekom po tome šta ume, nego kakvi su mu plodovima. Znaćete ih po plodovima. Verujem da hrišćani, oni koji sebe decom Božijom nazivaju, moraju biti u stanju da kažu ko su i šta su na osnovu plodova koje imaju. Isto tako, da budu u stanju da prepoznaju druge hrišćane po tome, ne po tome da li neko nosi krst oko vrata ili mu piše na autu: ihtus. Nema ništa loše u tome, al’ bolje da uklonimo taj „nakit“ ako se nećemo ponašati kao pravi hrišćani. Svet je gladan, a mi ne želimo da budemo prazni kad nam dođu, želimo da imamo ono što je potrebno.

Jovan 13: 34, 35

Po ovome ( ljubavi ) SVI ljudi će znati da ste moji učenici. Znači pokazivati ljubav jedni drugima. Kao hrišćani dobri smo u tome da pričamo i pevamo ( govorimo haleluja, smšekamo se i tapšemo jedni drugo po ramenu ), sve to lako radimo pred drugima, ali, kad odemo kod kuće, teško nam je da to isto radimo sa svojima, iza zatvorenih vrata. Šta pokazujete ljudima oko sebe? Kako se ponašate kad odete kući? Kako se ponašate kad vas neko ogovara? Kad se neko prema vama ponaša kako ne treba? Kakav ste svedok pred drugima? To je posao koji je Bog svima nama dao, da u ovom velikom, mračnom svetu, budemo svetlo. Biblija kaže da ne skrivamo svoje svetlo, nego da se pokažemo. Da ne budemo svetlo koje svetli samo u crkvi.

Ja se brinem za svoje ponašanje. Neki kažu: imam dobro srce! Super, pokaži to onda, jer ako ne pokažeš, čovek to ne može videti. Sarađujte s Duhom Svetim i stremite duhovnoj zrelosti.Sve dolazi po veri, ali baš sve. Posvećenje Bogu dolazi kooperacijom nas i Duha Svetoga, verovanjem da je ono što je u Reči napisano, istinito. Bog nam daje veru, ali posvećenost je nešto na čemu i mi radimo svojom odlukom. Kad mu otvorimo srce, on posadi seme u nas, ali to seme treba negovati, da ne bi uvenulo. To seme pomaže i nama i drugima, ali, to nešto nikom neće pomoći ako ne poraste i postane vidljivo, to je duhovna zrelost, to je umiranje sebi, to je prerastanje u Njegovu sliku. To ne možemo bez Duha Svetog, ne možemo se promeniti bez Njega. Bog vas neće menjati bez vaše dozvole. Mi imamo slobodnu bolju.

Moramo ići napred. Svaki dan postavite sebi pitanje: šta želim od života? Više para, nova kola, auto. To su stvari, i nije pogrešno želeti ih, ali, prvo treba težiti Kraljevstvu koje znači: rast, sazrevanje, promene, ljubav.

Zato je bitno znati razliku između darova i plodova: radost, mir, strpljenje, milost, dobrodota, odanost, samokontrola, to su plodovi. Ljubav je plod Duha, a svi ostali proizilaze iz ljubavi, čak i samokontrola, jer Biblija kaže da nas Njegova ljubav inspiriše da se menjamo i držimo granica koje su dobre za nas. Ja sam imala vrlo „dugačak“ jezik. Joj kako sam volela da ljudima saspem šta mislim, makar i plakali nakon toga. To mi je bilo nešto... međutim, kako sam spoznala Božiju ljubav, kako sam shvatila da sam ja Njegov pretstavnik, počela sam drugačije da se ponašam jer ga volim, jer ne želim da Ga osramotim. Želela sam da bude ponosan na mene, kao svako dete. Ljubav nam pomaže u svemu. Interesanta stvar je da sve počinje s ljubavlju a zadržava se samokontrolom. Kako mogu da budem disciplinovana ili fina ili dobra, ako nema samokontrole. Svi ovi plodovi su poređani kao knjige na polici. Ljubav je prva, samokontrola zadnja. Ako izvučemo ovu poslednju, sve pada i sve postaje jedan veliki nered.

Rimljanima 5: 5

Onog momenta kad primimo Hrista, on u nas uliva ljubav. Bog je ljubav, s Njim stiže i ljubav. Ovo znam i po sopstvenom iskustvu. Kad sam se sedamdesetih konačno obratila punim srcem, kad sam osetila dodir Duha Svetog, bila sam veliki nered. Bila sam sebična, ogovarala sam, bila sam manipulatorka, grozna žena. Niko me pre toga nije učio da se menjam, ali sam znala doktrinu. Znala sam koji su praznici kad, znala sam da je Isus umro za mene, znala sam da je moja crkva „jedina ispravna“, znala sam ja sve u svojoj glavi, ali nisam znala kako da živim, niko me tome nije učio. Bila sam umorna od takvog života, tražila sam od Boga da me menja, a On me je poslušao. Osećala sam kao da mi je neko odšrafio glavu, ulio ljubav u nju i onda je vratio na mesto.Tri nedelje sam konstantno sve volela, jer do tada većinu stvari nisam volela, zato je za mene to bilo čudo. U što više područja pustite da Bog radi, kako biste osetili što više ljubavi i kako biste je što više dali.

Darovi se dobijaju, plodovi se razvijaju. Da li ste se molili za mišiće, za fin izgled? Neki se ljudi mole da im kuća bude čista ili nešto tako banalno. To je kao da neko sedi i prežderava se a usput se moli da Bog uzme kalorije iz te hrane! Plodovi Duha su u nama, ali se moraju razviti, na njima se mora raditi. Plod strpljenja je onaj od darova koji se jedino kroz nevolje razvija, tako grčki prevod objašnjava.

Šta mislite, kako dobijemo „svedočanstvo“? Tako što prođemo test, pa dobijemo „svedočanstvo“! Imate one koji nikad ne prođu testove, ali zato samo kukaju i kukaju. Neki dopuste Bogu da u njima izgradi karakter, bore se i rade ono što im Bog kaže da rade, predaju sve i Bog u njima radi, jer žele da budu slobodni. Nije sloboda da radimo šta hoćemo. Nije sreća da uvek bude kako ste vi zamislili. Niste ovde da vam češkam uši, žao mi je ako ste zbog toga došli, ja to ne mogu da uradim. Želim da se Bog očitava u vašem životu, a kako će, ako ne čujete istinu? Zato je bitno da se brinemo za plodove više od darova.

Počnite da razmišljate o tome šta možete, a ne o onome što ne možete! Nemojte želeti moju službu ili službu nekog drugo. Da je za vas, Bog bi vam dao. Ja sam htela da budem pevačica, al’ hvala Bogu nisam, bilo bi to strašno.

Ništa nisam postigla tako što sam sedela i želela. Možete da imate sve što želite i tražite od Boga, ako to od Njega tražite i radite ono što vam On kaže da uradite. Nećete ništa dobiti ako sedite i lovite zjale. Ko bi voleo novi auto kupljen bez kredita? Ako zaista želite,  možete to imati. Disciplinujete sebe na nekoliko godina pa štedite ( ovo se odnosi na amerikance. Kod nas na Balkanu možemo za tih nekolko godina da uštedimo novac da kupimo kutiju Orbit žvaka. Dobro, možda neko može i za auto da uštedi! ).

To znači da moramo biti strpljivi, disciplinovani i čekamo na Njega. Prestanite da budete „rep“, mižete vi biti i „glava“. Proboj se neće desiti samo ako sedite i isterujete đavola, bolje isterajte svoje „telo“.

Bog nam daje plodove, ali ih moramo razvijati. Moramo sarađivati s Bogom, negovati to seme u nama i naravno, praktikovati to što je u nama.

Prevela: Biljana Tasić Knežević