Transformacija – II

Želimo promenu, ali joj se i opiremo. Želimo promenu, ali ne znamo odakle da počnemo?

Mi pripadamo Bogu, ne sebi. Kupljeni smo skupo Isusovom krvlju. Plaćeni i Njegovi. Otkupljeni. Otkupio nas je od neprijatelja, ne da bi smo bili licemeri ili kukavice, lenjivci i oni koji uvek zaobilaze odgovornost.

Nekad nam treba otrežnjenje. Znate, kad su nam obrezali drvo, to naše veliko, lepo, na sve strane razgranato drvo, bila sam iznenađena kad sam došla kući. Rekla sam Dejvu:“Čoveče, ubili su nam drvo. Pa skroz je golo i jadno!“ Zar se i mi ne osećamo tako kad nas Gospod obrezuje? I ja sam kukala Bogu: to me ubija, ubija me. I to je bila istina. On je ubijao nepotrebne delove mene. Bog nas obrezuje kako bi smo bolje rađali. Ako pustite Boga da vas obrezuje, ako mu dopustite da radi na Vama, onda On stvarno kopa duboko! Baš, baš duboko, a to boli. Tu ljudi za koje se drugi ljudi zalepe i žele da budu u njihovom društvu, jer osećaju da imaju to nešto, a to nešto je Bog.

To drvo, koje su onako skresali, na proleće je bilo lepše nego ikad. Ako ste u procesu obrezivanja, i boli, mislite da ćete umreti od toga, znajte, doći će proleće. Bićete novi, lepši, bolji, davaćete više plodova. Nemojte biti bebice.

Rimljanima 8: 29

Mi smo predodređeni da ličimo na Hrista. Naša je sudbina u Božijim rukama, a to je nešto najbolje moguće što može da nam se desi, da nas On oblikuje po svom liku i obliku.

Znate, to oruđe koje se koristi za obrezivanje drveća izgleda grozno i strašno.

Oblikovanje gline... kako to izgleda? Glina je u početku bez ikakvog oblika. Međutim, pre nego što počnemo modeliranje gline, moramo da je omekšamo. Tako i Bog s nama. Prvo mora da nas omekša, a da glina ima glas, dok je omekšavamo sigurno bi vrištala od bola. E, kad se glina razmekša ( nekima treba 25 godina kao meni recimo ), uzmemo modlu, utisnemo u glinu ( modla je u obliku Hrista ). Sve ono što je sa strane modle, otpada, to je višak gline. To se baca, to su nepotrebne stvari koje sa sobom nosimo. I dalje tvrdim, da glina ima glas, sigurno bi vrištala dok otkidamo nepotrebne delove koji su ostali izvan modle. I šta ostane na kraju? Oblik modle koji smo utisnuli u glinu.

To je proces. Transformacija je proces.

Bog je i mene obrezivao, i bolelo je. On je zamahivao tim ogromnim makazama, a ja sam vrištala, kukala, preklinjala i molila ga da stane. Bila sam suviše srasla sa svim tim groznim stvarima: nesigurnost, zavist, ljubomora, posesivnost, isključivost, sebičnost.

Ja sam često govorila Bogu:“Nađi malo nekog drugog da ga oblikuješ. Nisam ja jedina kojoj to treba! Kukala sam i vikala, a On je govorio: nije vreme!“

Te promene su tako bile očigledne, da ljudi nisu mogli da ne primete. Ako može da promeni mene, ili tebe, On može da promeni i te ljude koji ti prave problem u životu.

Znate li kako smo lepi nakon svega što Bog uradi u našem životu?

Bitno je da pustimo Boga da radi svoj posao, i ne samo to, ne samo da ga pustimo, nego da ga pozovemo da radi ono što je Njegov plan. Iskreno i ozbiljno ga pozovite da vas menja.

Kad bolje pogledate, svakako boli, pa ako već boli, hajde da imamo neku korist od toga. Boli i kad smo sebični i kad ostajemo loši kakvi smo, to usput i plaši, ali, kad vas On oblikuje, i to boli, znamo da će u konačnici sigurno sve biti dobro.

Zašto neko ne bi želeo Boga u svom životu? Zato što ne žele autoritet, žele da žive „svoj život“ na svoj način ili nikako drugačije.

Amerika je velika zemllja, a mi bivamo sve gori, sebičniji. Moramo se moliti i podići svoj hrišćanski glas. Ne trebamo biti zli i pogađati ljude rečima, ali se moramo boriti za Kraljevstvo.

Znate li šta znači budala: budala je onaj ko ima toliko „samopouzdanja“ da misli da mu Bog ne treba. Ljudi puni sebe, koji misle da su dovoljni sebi.

Kad Isus dođe, biće vrlo jasno ko je na kojoj strani stoji. Nećemo moći da otvaramo ogradu i puštamo nekog tamo gde ne pripada, zato je bitno da pričamo i propovedamo dok smo na zemlji. Gore je kasno.

I ovo što ja radim, ne radim zbog sebe, radim za Boga, jer sam ja Njegov ambasador. Bez Njega ne mogu, umrla bih da nema Njega. Ništa sam bez Njega, a On je divan Bog. Zato nećemo zaćutati, stati, nećemo raditi kompromise tako da ugrozimo Njegov ime. Nije kasno da se telo Hristovo podigne. Nije kasno! Pokažimo ljudima da je Hrist nešto što žele, oni to ne vide. Ne znaju šta je ljubav, radost, mir, ne znaju šta znači hrišćanin koji u sebi nosi vatru. Naš Bog vlada.

Prevela: Biljana Tasić Knežević