Transformacija – I

Da li ste spremni za promene? Ako ste u periodu tako teškom da mislite da više ne možete podneti, možda se dešava vreme promena?

II Korinćanima 5: 20

Ova tema ima veze s duhovnom zrelošću, jer je bitno da rastemo i sazrevamo u Njemu, što znači da moramo hodati, putovati s Njim. To mora biti progres u kontinuitetu, zato ovaj stih koji sam navela, moramo jako ozbiljno da shvatimo. Mi smo Njegovi ambasadori, predstavnici. Mi smo Hrist kog ovaj svet vidi i čuje.

Ovaj me stih uvek protrese, baš zbog ozbiljnosti. Svi koji znaju da ste hrišćani, gledaju vas drugačije, jer ste vi emisar, ambasador. Najveća tragedija koja se danas dešava je, da se kod mnogih ta manifestacija vidi samo spolja. Vidi se po nalepnicama i iscrtanim Biblijama da su hrišćani, ali nema plodova. Zato ne možemo imati jadan stav, misleći da je Bog naš drugar i da je sve dozvoljeno. Ako Bog nešto kaže, onda to moramo da uradimo, nema izgovora. Ono što u našem društvu nedostaje je strah Gospodnji.

Božija Reč je naše ogledalo. U ogledalu vidimo da li smo prljavi i čupavi. Ja Bogu svaki dan zahvalim na ogledalu, jer, ujutru kad se probudim izgledam sažvakano, a ne bih volela tako da izađem napolje. Zato, i Božija Reč biva našim ogledalom u kom vidimo Isusa, čijem „izgledu“ mi težimo. Ako postoji praznina u našem životu, Bog može da je popuni. Ako smo stalno u Reči, bivamo svakodnevno, konstantno transformisani u Njega, od slave do slave.

Ono gde ljudi greše je što ne znaju da uživaju u Njegovoj slavi. Đavo će se uvek potruditi da vam pokaže hrišćanina kom je bolje od vas, pa ćete želeti njegovu slavu, umesto svoju, tako nećemo moći da rastemo, nego ćemo nositi prokletstvo koje smo sebi nabacili. Ne možemo rasti ako ne volimo sebe, ako osećamo stalno grižu savesti. Možda niste tamo gde ste želeli da budete, ali hvala Bogu, niste više tamo gde ste nekad bili. Hodate i tu ste, na dobrom putu. Možda i nije baš udobno, ali ćete uspeti. Pitanje je stava: ja želim da rastem, proučavam. Kad primetim da imam problem, odgovor potražim u Reči i tražim od Boga da radi samnom na tim poljima.

Nije lako biti hrišćanin. Ako mislite da je to lako, varate se. Ne, nije teško ići u crkvu i ne rasti, ali je živeti hrišćanskim život teško, jer svaki dan moramo da radimo. Ne postoji transformacija koja se dešava u mikrotalasnoj kao kad ubcimo kesu kokica. Toga nema s Bogom, s Njim ima proces. S Bogom nema: drive trough, brake trough. Ništa mi ne možemo bez Njega, a naš put ima početak, sredinu i kraj. Sredina je najteža, početak je sladak, a kraj je slava. Neki od vas tu sredinu verovatno dobro osećaju i pitaju se šta im je to trebalo, a svakako znaju da nema više nazad. Ostanite tu i čekajte da On radi.

Trasformacija – metamorfoza. Čaura leptira prolazi kroz tu metamorfozu. Prvo bude crv u čauiri, ali kad sazri, čaura pukne i iz nje izleti prelepi leptir. Leptir je slobodan i lep. Teško je uhvatiti leptira, jer nemaju posebnu putanju, bar tako izgleda, ali ima.

Promene su bolne, znam. Uvek ih se uplašimo. I da Vam kažem, te promene su „privatne“ jer su između vas i Boga. Ne morate razumeti šta vam se dešava, ali nije lako jer se telo uvek buni i to nas sve zbunjuje. Kad ste zbunjeni, ne znate šta vam se dešava, sve izgleda čudno... tad vas Bog menja. Osim toga, nikom, osim Bogu nismo dužni objašnjenje ni za šta. Ljudi nekad ne shvataju, pa osuđuju, ali to gledajte kao njiho problem, ne vaš.

Mi smo Božiji dom, a seme koje je u nama, koje dobijemo obraćenjem, treba da raste, da se zaliva, i da vremenom izraste u veliku biljku milosti i ljubavi, da On može da se proslavi, da kad je neko gladan, dođe po plod a bez toga da se mi bunimo i tražimo svoje deo. Ne samo talenti i sposobnosti, nego Božiji mir, radost, milost, nada, poniznost, ljubav. On nam daje spospobnost da volimo, i sve to mora da poraste, jer nama, u ljudskoj prirodi, baš i nije svojstveno da volimo, sami od sebe. Zato se treba zalivati Božijom Rečju.

Moramo da studiramo Reč. Jedno je čitanje, drugo je studiranje. Kroz studiranje dobijamo otkrovenje, spoznaju, a to je bitno za rast. Te promene zauzmu mesto u našem životu i onda drugi ljudi mogu to da vide.

Bogu se moramo celi predati. Dopustite mu da vam izgradi kičmu! Da, kičmu, mnogi je hrišćani nemaju. Misle da su godine hrišćanstva bitne, neki kažu da su trideset godina hrišćani... pa šta? Pitanje je koliko ste radili za sve te godine? Jeste se promenili?

Naučila sam da uživam ovo putovanje, jer s Njim vam nikad nije dosadno. Uvek nešto radii, nešto što On može da popravi i ponovo stvori. Sve je to borba, borba nije laka, ali s Njim je sve drugačije.

Znate, nekad ljude treba ostaviti na miru. Ne treba im uvek naša pomoć, jer svako od nas ima svoj proces i mi to moramo da ispoštujemo, jer, ako neko pre vremena otvori čauru u kojoj je leptir, prekida proces i taj budući leptir može da ugine ili se izvuče iz čaure obogaljen.

Da li ste spremni na promene? Da li ste spremni da budete crv, tekućina u čauiri, čekajući da čaura pukne i iz nje izađete vi kao leptir? Da li ste spremni da NE odustanete i prođete kroz ono kroz šta treba proći. Znate, na žalost, malo je onih koji ceo proces prođu.

Mi smo njegovi ambasadori. Znate, ako ja negde ne mogu da odem, onda izabarem našeg predstavnika, ali verujte mi, jako, jako pazim koga šaljem, jer kroz njih će nas ljudi procenjivati. To me blagosilja, jer kasnije kroz komentare čujem kako za nas rade divni i stabilni ljudi. Tako i Hrist s nama. Pazim na svoj život, na svoja dela, ne dam da mu se podsmevaju i vodim računa o Božijoj reputaciji.

Jovan 15: 1 -2

Bog mora da obrezuje lozu, jer ako postoji nešto što mu se ne sviđa, On to mora da skine, kako bi smo bili plodonosniji. Znate da je tako i sa drvetom. Ako ne podrezujete drvo, počne da raste na sve strane i to spolja izgleda lepo, ali onda drvo ne može doneti plodove u punini. Tako je i sa nama. Ima mnogo nebitnih grana nama, koje nam iz korena kradu vreme i energiju i nikakav plod ne donose. Kad radite nešto, ispitajte sebe: ima li taj posao plodova?

Obrezivanje je bolno. Bog obično počne s onim malim makazama, a onda se lati onih velikih, s kojim obrezujemo veliko drveće i žive ograde. On je strpljiv, ne radi to od jednom, daje On nama dovoljno vremena za sve! Ne siluje stvari, ne forsira. Pre nego se obrezivanje desi, On nam sve to pokaže, pitanje je vidimo li to, čujemo li?

Mi pripadamo Bogu, ne sebi. Kupljeni smo skupo Hristovom krvlju, zar možemo sebi dozvoliti, shodno tome, da živimo nedolično?

Transformacija je proces i ne uvek lak, ali Bog će nam pomoći kroz svaki proces. Promene su putovanje, a ako to ne shvatite, bićete mizerni, nećete umeti da uživate putovanje s Njim, a On želi da uživate.

Prevela: Biljana Tasić Knežević