Duhovna zrelost – II

Da li očekuješ proboj u svom životu? Ili proboj čeka na tebe? Zavisi sve od tvoje duhovne zrelosti.

Simptomi ponosa su: ne pita za pomoć, ne zna da delegira. Sve mora sam/a da uradi, jer je jedina osoba koja dobro radi. Stresirana je, i stalno kuka kako je teško jer nema pomoć, a kad joj neko i pomogne, onda gunđa. Ceo život provodi žaleći se. Jedna od stvari koje sam morala raditi da ne umrem je da naučim da prihvatim pomoć i da će ljudi uraditi kako znaju a ne kako ja očekujem. Naučila sam da moj način nije najbolji i da neko može imati čak i bolju ideju od mene, a ne mora ni da bude slična mojoj. Nezavisni ljudi to ne mogu. Mnogo je ljudi pod stresom: pastiri, vođe, koji ništa drugo ne govore osim koliko su zauzeti, kako ne znaju kako će izaći na kraj s tim itd... Meni je Bog nakon milion takvih kuknjava rekao:“Prestani više da kukaš! Ti si napravila raspored, ako ti se ne sviđa, promeni ga, samo prestani!“

Mislila sam da će se svet raspasti ako ne budem svuda i ako o svemu ne dam svoje mišljenje, a ništa se nije raspalo. Onog momenta kad odlučite da otpustite sve to, videćete pomazanje. Isto je i sa decom. Zašto decu ne uposlite da vam pomognu oko nekih stvari? Neka sami nameste krevet. Možda neće biti kako ste zamislili, ali je neki početak. Nemojte biti suviše kritični u vezi grešaka koje ljudi oko vas prave, jer ćete im tako slomiti duh. Obeshrabrićete ih i neće postati onakvim kakvi su trebali da budu jer ih stalno kritikujete, a osim toga, zaziraće od vas.

Dela 6: 1 - 3

S rastom dolaze i problemi. Crkva je rasla, ali je verovala da nisu svi tretirani kako treba. Šta mislite, gde bi crkva otišla da su rekli: udovice se svađaju, da se pobrinemo za to, te da hrana bude dobro raspoređena? Ne, oni su rekli: hajde da se fokusiramo na bitne stvari, hajde da delegiramo obaveze!

Ako se desi problem, vi niste jedina osoba koja može da reši taj problem. Niste svemogući. Istu stvar vidimo sa Mojsijem. Tast ga je pitao zašto po ceo dan sedi i sam sve to redi, a on je rekao da ljudi sami dolaze kod njega. Koliko se često izludimo zbog toga što dopuštamo ljudima da nas vozaju, jer dopuštamo da ispunjavamo očekivanja ljudi. Dođu i traže svoje, a mi dajemo, dajemo, dajemo i posle smo prazni.

Ja radim ovaj posao, imam službu, ali ja sam supruga, majka, baka, ćerka i imam obaveza prema svim tim ljudima, a svi oni imaju očekivanja od mene. Niko ne voli da razočarava ljude oko sebe, ali sam shvatila da ne mogu sve sama, i da ne mogu svima da udovoljim. Nekad nisam mogla noćima da spavam jer sam bila toliko iscrpljena, jer sam mislila da moram da uradim i ovom i onom, da udovoljim svima. Ne može tako.

’Ne’ je potpuna rečenica. Ne? Šta misliš s tim? Ne je odgovor i ne moram stalno da se pravdam. To što radite nije dobro! Nije dobro.

Delegirajte obaveze kao što je Mojsije kasnije delegirao na sedamdeset drugih ljudi. Bog nam daje ljude da nam pomognu, a ako ne iskoristimo to što nam On daje, nismo samo mi frustrirani nego i oni koje nam je doveo, jer se onda osećaju beskorisno.

Ponosni ljudi imaju previsoko mišljenje o sebi:

Rimljanima 12: 3

Šta se dešava ako osoba  ima previsoko mišljenje o sebi? Za šta god da su daroviti, zaobrave da je to nešto od Boga, nego to prisvajaju sebi, tako sva slava ide njima ne Bogu, a osim toga, sude onima koji to ne rade tako dobro kao oni. To je kao kad se udamo i shvatimo kako smo različiti pa ih kritikujemo: kako to možeš, kako si tako usporen i smoren, kako tako ne razmišljaš? Kao Dejv i ja: on dobro razmisli pre nego što nešto uradi, a ja bih to odmah rešavala. Mene je to jako nerviralo. Ja sam bila divlja, dok je on razmišljao i govorio: videćemo. Joj kako je to mene nerviralo, na sve to sam trebala da kažem: da dušo, umesto toga saam htela da povraćam.

No slava Bogu, On me je promenio.

Ja sam jedna ponizna žena ( glasan smeh ). Istina je da sam malo usporila a on se malo ubrzao. Moramo raditi na sebi, samo sebi. Nemojte menjati druge, menjajte sebe, nemojte frustrirati sve oko sebe. Morate videti lepotu različitosti, jer je Bog tako zamislio. Trebamo jedni druge, i nije zanimljivo ako smo svi isti. Ja mogu da radim sto stvari od jednom, i meni je teško da budem fina s nekim ko je usporen i može da radi samo jednu stvar od jednom, naročito ako radi za mene. Ja mu kažem uradi ovo, onda uradi ono, a oni se zbune i ja budem besna. Bože, budi mi milostiv. Ne mogu da čekam, ali znate šta: blago je u svakoj kušnji. Kad nam Bog dovede ljude koji su različiti od nas, On to uradi da bi oni izvukli smeće iz nas. Znate, nisam ja glupa, znam Reč, ali se borim.

Kad prestanete da se osećate frustrirano zbog toga, mrtvi ste tom problemu, ali dolazi nešto novo.

Ljudi koji ne rastu, ne znaju šta znače promene. Ubijte telo! Mrtav sam sebi. Svaki dan umirem sebi, kaže Pavle, svaki dan. Pavle je bio 20 godina obraćen, pre nego što je sve ovo izgovorio. Sazrevao je. Moramo sarađivati s Bogom. Bitnije je rasti, nego se parkirati u crkvi svake nedelje, slušajući propovednika, klimati glavom, a onda odemo kući i pojma nemamo šta smo čuli.

Svi imamo slabosti, samo ih treba prepoznati, i onda, kad se prepoznavanje desi, radite na tome.

Pazite: ako govorite ljudima s visine, ponosni ste, ponižavate druge koji nisu tako brzi kao vi. Imala sam pomoćnika koji je bio kao kornjača. O Bože kako me je samo nervirao, mogla sam da ga zadavim. S njim sam učila poslušnost i strpljenje. To je bilo diplomiranje moje.

Taman kad pomislite da kontrolišete svoja usta, Bog vam pokaže da ima nešto novo na tom polju što morate raditi.

Imate onih koji su ponosni na svoju poniznost, e to je stvarno užasno.

Dajte Bogu slavu za sve u vašem životu, nemojte nikad očekivati da drugi ljudi budu dobri u istim stvarima u kojima ste i vi dobri. Ja užasno pevam, Bože sačuvaj da mi uključe mikrofon na slavljenju! Svesna sam toga. Sećate se one što je dobila bundu umesto mene? E u to vreme je počela da svira gitaru i dobro joj je išlo, a ja? Ja sam padala iz muzičkog redovno, jer pevam kao da mi je neko u oba uha stavio prste pa ne čujem ništa!  Ne znam ni lestvicu. Za violinski ključ sam mislila da je nacrtana gitara. Uspravna gitara, a unuk me je prosvetlio:“Bako, nije to gitara, to je violinski ključ!“ Čemu li to služi?

Pokušala sam da sviram gitaru kao ona. Nije išlo. Imam kratke prste, nemam sluha. Ona je super svirala, a ja sam mogla da je pojedem zbog toga. Ona je sadila baštu, htela sam i ja. Ona je šila, htela sam i ja, pričala sam vam kako je izgledao šorts koji sam sašila Dejvu. Ne daj Bože da je u tome igde izašao.

Zato ljudi propuste sopstvene darove, jer prate druge, jer žele da budu kao drugi.

Ponosni ljudi vole titule! Kako se zoveš: pastor, doktor! Ma daj bre! Nije ti to ime, to ti je zanimanje. Ja sam po tituli bila: koordinator ženske službe. Niko nije imao pojma šta je to, pa mi se nije sviđalo. Za sebe sam mislila da sam moćna žena i da zaslužujem više. Htela sam titulu: pastirica ili tako nešto. Kad me neko pitao šta si, danas, odgovaram: samo napišite Džojs. Danas znam ko sam u Hristu. Ne, ne mislim da je pogrešno ako vas neko pita čime se bavite da  to i kažete, i pokažete svoje znanje, samo nek vam to ne bude preče od vaše ličnosti!

Ja sam Džojs koja je bila užasna, a danas to nisam po Njegovoj milosti. Ne znam da pevam, ali umem da pričam. Ono što radite, radite najbolje što možete.

Ponizite sebe pred Bogom, pa će vas on uzdići.

Ako mislite da ste bolji od drugih, smetaće vam slabosti drugih ljudi. Posmatrajte sebe:  kako se ponašate prema ljudskim slabostima? Možda oni ne mogu bolje? Ne znaju bolje? Možda im možete pomoći, ali im nije od pomoći ako ih ponižavate, a možda vi ne treba ništa ni da im kažete, možda samo treba ih prihvatite i gledate svoja posla?

Duhovna zrelost zahteva da se duhovno hranimo Božijom Rečju, zato treba iskoristit svaku priliku da se držimo duhovno sitim.

Prevela: Biljana Tasić Knežević