Duhovna zrelost – I

Šta ako ti,  odrasla osoba, puziš kao beba? Duhovni rast je dobar, jer, došlo je vreme da se ustane i započne trka u tvom odnosu s Bogom. Evo i zašto!

Verujem da je vreme za nas da donesemo odluku, odluku da ćemo rasti. Lako je ostati tamo gde ste i takvi kakvi ste, tako da usput odlažemo ono što nam Bog govori. Možemo se nadati da će Bog promeniti mišljenje, a neće, jer ako On kaže idi, moraš da ideš, ako kaže ovo moraš da promeniš, nećeš imati mir dok se ne promeniš. On je vrlo strpljiv, reći će nam istu stvar milion puta dok ne shvatimo. Nema gore stvari od t oga da odbijemo poslušnost, jer je nemoguće biti srećan bez poslušnosti.

U Efežanima piše da rastemo voleći istinu. To je istina koja će vam pomići i koja će vas osloboditi, a istina nije laka za slušanje. Nekad izaberemo laži: krivimo druge za svoje probleme, ali moramo se, pre ili kasnije, suočiti s istinom. Nekad nam Bog direktno govori a nekad na druge načine. Kad nam Bog prstom pokaže šta ne štima u našem životu, prvo što uradimo je da pokažemo prstom na neke druge ljude, koji su „krivi“ za to naše stanje.

Rimljanima 14: 12

Svako je odgovoran za sebe, svako će za sebe dati račun, zato smo mi odgovorni samo za sebe. Neće mi pitati za Dejva, moju decu, susede, pitaće me samo za mene samu, zato moramo biti pažljivi kad razmišljamo o krivici drugih, dok tražimo izgovor za naš besciljni život, radeći istu grešku iznova i iznova. Nekad sam imala utisak da je Bog samnom stroži nego što je s drugima. Jednom sam mu se žalila što je tako, kako meni uvek sve pokaže, kako ja uvek moram da učima na teži način, a On mi je rekao:“Tražila si to, zar ne? Što kukaš sad?“ Cena postoji, cena za sve. Ako moramo da idemo uskim putem, onda moramo ići uskim putem, jer On je cilj. Zna sve o vama, zna zašto ste takvi kakvi ste, neće se nositi s vama onako kako se s drugima nosi. S vama će koristiti metode koje su za vas potrebne. Možda će se svi oko vas udati a vi nećete, to ne znači da vas Bog ne voli. Moramo verovati da Bog zna šta je najbolje za nas. Ne drži nas tu gde smo jer nas ne voli, nego jer ima bolje za nas.

I Petrova 2: 2

Nećete rasti ako ne volite Reč, to je jednostavno. Glupo je reći bilo kome da samo izmoli molitvu pokajanja i da će sve biti uredu. Neće. To znači stagnaciju, tako se ostaje beba hrišćanin. Iznerviraju se zbog svega, ne praštaju, odbojni su, lako se vređaju. Ako već nećete zbog sebe da rastete, rastite zbog Njega, jer vi ste slika Boga u tom svetu u kom živite. Zašto ima tako veliki broj nedozrelih hrišćana? Zato što ne proučavaju Reč, ne proučavaju Boga, i druge razne teme. Godinama sam čitala Bibliju svako veče, jer mi je to bila obaveza. Ništa nisam zapamatila i nisam se menjala. Nisam imala autoritet, zato su ljudi odlazili od mene. Morate učiti. Hiljade, na hiljade sati sam provela proučavajući Božije Reči. Kad nešto nisam razumela, tražila sam rečnike, kopala po netu, zvala teologe koje poznajem. Najviše sam učila na one teme s kojima sam imala problem. Učila sam o onom što mi treba. Ako mi treba protein u ishrani, ne odem da kupim sladoled. Želim da hodam u ljubavi, jer mi je pre 15 godina Bog pokazao da je to Njemu vrlo bitno. Nikad nisam prestala da učim o tome, jer sam bila sebična žena i to mi je trebalo, ali i dan danas učim o tome, jer mi uvek treba. Ne mogu da učim o tome samo jedan dan, isto je i sa mojim ustima, i učenju o Rečima koje izgovaram. Uporno učim i ponavljam lekcije, kako ne bih zaboravila.

Problem je što se mi brzo zasitimo i mislimo:“To je to, završila sam na tu temu!“ Možeš gledati pet propovedi dnevno, slušati isto toliko. Čitati isto toliko, ali bitno je imati cilj. Ne možemo tako besciljno da lutamo. Uhvatite se za nešto što vam zaista treba i učite dok ne shvatite. Ne učim samo da bih mogla da propovedam, nego učim da bi meni bilo dobro, da mogu dobro da hodam s Bogom.

Hrišćani danas... Uf... Lako se postane ponosan na ono što znamo. Podvlačimo Bibliju, a kad je otvorimo u crkvi samo što ne puknemo od ponosa. Wow! Koliko ova čita Bibliju! Želimo da impresioniramo ljude. Tako sam i ja mislila gledajući jedno hrišćanina, a onda sam videla kako se ponaša, pa sam shvatila da on samo dobro boji, da nema pojma o Bibliji. Postoje indikatori duhovne zrelosti, a to nije podvučena Biblija.

Na primer:

Jakov 1: 26

Ako slušam sebe, ali zaista slušam, shvatiću da baš i nisam toliko duhovna koliko mislim da jesam. Zreli hrišćani ne kukaju, ne smaraju, ne kritikuju, nisu ponosni, ne govore drugima gde greše a ne vide sebe. Zreli hrišćani poštuju, ponizni su i grade carstvo.

Filipljanima 2: 8 – 11

Poniznost dolazi pre uspeha, ponos pre uništenja. Vidi se kad neko zaista sledi Boga iskreno, jer su ponizni. Zato Reč kaže da se novo obraćenim ljudima ne daju „pozicija“ da se ne bi poneli. Poniznost je za neke ljude najteža stvar koju mogu da postignu.

Neki nemaju pojma šta je poniznost.

I Petrova 5: 6

Bog nam daje poziv da se ponizimo, a ja vam kažem da prihvatite taj poziv, jer će vam posle biti super bolno. Ako ne uradite to privatno i kad vam kaže, onda ćete javno patiti za nauk drugima.

Ponos znači da mislite ponosne misli, da mislite da ste bolji od drugih, bitniji, gledate ljude se visine, kritikujete njihov život govoreći kako „ne razumete što su takvi“, ne prihvatate različost, lako nekog pospete pepelom i lepkom, lako ga obeležite kao nepodobnog, javno mu se izrugujete i slično.

Znanje nadima. Uvek se oko nečeg kače, naročito ako znaju nešto jako dobro: jesti ne jesti meso, i takve neke prilično nebitne stvari.

Religiozni ljudi misle da sve znaju, i da svi moraju misliti kao oni, da radite kako oni rade itd... Bila sam takav farisej ranije, nek mi se Bog smiluje. Mislila sam da sve radim kako treba, da trebam biti nagrađena za svoj teški rad, da su svi manji od mene, a jako sam se nervirala kad su oni bivali blagosloveni a ja ne, jer oni to „nisu zasluživali“. Mislila sam, u to vreme, da će mi Bog pokazati ljubav, pravu ljubav, ako mi da bundu, pravu bundu, od pravog krzna, nisam imala pojma da to nema veze s ljubavlju.

Moja komšinica je malo davala desetak, bila udata za nehrišćanina, kupovala na raspordaji, a bila je mnogo srećnija od mene. Ja sam u to vreme bila „ozbiljna“ hrišćanka, imala službu u crkvi, baš sam bila duhovna.

Jedan dan mi je zakucala na vrata držeći veliku kutiju u rukama i vikala:“Aaaaa ne mogu da verujem!“ Pozvala sam je da uđe, iako baš i nisam htela da uđe. Otvorila je kutiju, i znate šta je tamo bilo? Bunda za koju sam ja verovala da meni pripada. Mislila sam, kunem se, da je anđeo tu bundu odneo u pogrešnu kuću! Kiselo sam govorila: slava Bogu, super, slava Bogu, baš sam srećna zbog tebe, a unutra mi je kuvao bes. Bila sam ljubomorna, ljuta, ma besna. Govorila sam Bogu da je odvede odavde da je ne rastrgnem, a ona je obukla bundu  i vrtela se pred mojim ogledalom. Ja sam mislila da sam ja duhovna, a ona nije.... Eto, to je ponos. Nisam imala pojma da i ona želi tu bundu, ali sad znam zašto je Bog njoj dao. Hteo je da me navede  da vidim otrov u mojoj duši. Jako sam bila otrovna. Nekad, dobiti ono što želimo, nije najbolje za nas. Bog nekom drugom da ono što mi želimo, kako bismo videli kakvi smo zapravo, kako nismo u stanju da se radujemo tuđem uspehu. Nikad nećete dobiti ono što želite, dok ne budete srećni zbog drugih koji dobiju ono što hoće. To je teško!

Bog ima plan za svakog od nas. Ako mi Bog nešto ne da, znači da nisam spremna za to. Poslednja stvar koju želim da mi Bog da je nešto za šta nisam spremna, jer bi me to ubilo i uništilo.

Poniznost je zlatna sredina, prihvatanje Božijeg autoriteta. Poniznost ljudima nije zanimljiva, to je istina. Većina ljudi koji imaju problem s ponosom misle da nemaju problem s ponosom jer od ponosa ne vide da su ponosni.

Duhovna zrelost podrazumeva da se hranimo Božijom Rečju, koristeći svaku priliku za Duhovnu užinu.

Prevela i greške u pisanju napravila: Biljana Tasić Knežević