Prevazići uvredu

Čuli ste za izreku:“Ne možemo kontrolisati kako se ljudi ponašaju, ali možemo kontrolisati našu reakciju na njihovo ponašanje“.  U gostima je Kejt Mek Veg.

Da li želite mir? Verujem da je odgovor da, ali mir je nešto na čemu moramo svakodnevno da radimo. Učila sam kroz život kako da održim svoj mir, kako da se nosim s uvredama, jer nam uvrede donose ili mir ili gorčinu.

Uvrede! Zašto se ljudi tako vređaju? U Bibliji kaže da će se u zadnjim danima ( poslednjim vremenima ) ljudi spoticati na uvrede i da će otpadati zbog njih. Znači, uvrede su velika vrata na koja đavo ulazi.

Kejt:

Jovan 16: 1

Bog nam daje Njegovu Reč i uči nas kako da se ne vređamo. Uvrede su zamke u životu. Znam po sebi: uvek sam razmišljala, previše, o tome šta je taj neko rekao, kako su me povredeli i uvredili. To nas onda odvlači od pravog cilja.

Džojs: interesantno je kako se na sitnicama vređamo, i kako se na te sitnice toliko fokusiramo i pričamo, sve dok nas taj osećaj potpuno ne obuzme i ne počne da nam upravlja životom. Tako Gospod ne biva na prvom mestu, zato je bitno gledati u Boga i Njegovu dobrotu, a ne u stvari koje nas vređaju. Ja sam bila neko koga je bilo lako uvrediti, jer me je otac učio da ljudi žele da me povrede, bila sam jako sumnjičava. Danas nije tako, jer one sekunda kad počnem tako da se osećam, uvređeno, biram da se ne fokusiram na uvredu i verujem najbolje. Mnogo ljudi želi da zna odgovor na ovo pitanje. Da li je to odluka?

Kejt: mi imamo cilj u srcu i treba ga se držati. Onog momenta kad nas neko uvredi, možemo da odaberemo: Bog ili bes i gorčina. Ono što uzdižemo, to će nas voditi. Što više mislimo o uvredi, ona vodi naš život. Ljudi se često ljute na Boga ili na druge ljude jer nisu uradili onako kako su oni mislili da treba, ali ne shvataju da ljudi povređuju jer su povređeni i da nekad ne znaju drugačije, a mi bismo trebali biti oni koji bolje znaju. Moj brat je bio alkoholičar i jako me ismevao što sam hrišćanka. Svaki, svaki put me je maltretirao i radio sve što je mogao da me vređa. Donela sam odluku da neću dopupstiti da mi krade mir, rekla sam mu da može da kaže šta god hoće, a ja sam, svaki put znala da on ne zna za bolje i nisam se fokusirala na to što priča, nego na Gospoda. Držala sam se Božijeg obećanja da će spasiti celu moju porodicu i pazila na svoj stav u vezi njega. Nakon izvesnog vremena moj se brat obratio, prestao je da pije do dana današnjeg, a prošlo je 16 godina od onda. Jednom, nakon svega toga, je otišao samnom u crkvu. Stajao je pored mene i rekao:“E Kejt! Slava Bogu!“ A tako me je zezao svaki put kad smo se sretali dok je pio. Prvo što je uzvikivao, bilo je:“E Kejt, slava Bogu!“ Da sam nastavila da se vređam i da mu uzvraćam, možda se nikad ne bi obratio, a ja bih imala problem s neopraštanjem. Zato je bitno ne vređati se i razmisliti dobro kad nas neko vređa, zašto to radi? Moramo, sa svim ovim saznanjima, biti iznad tih uvreda.

Džojs: to što smo mi uvređeni, ne vređamo njih, nego sebe i Boga. Žena se ljuti na muža, muž na ženu, tako samo gube svoje vreme. Kad se radi o uvredama, nije pitanje toga kako se osećamo, jer u stvari mi previše vremena posvetimo tome šta osećamo. Istina je da su emocije stvarne, ali Božija Reč je mnogo jača od toga šta mi osećamo. U momentima kad sam se osećala uvređenom, uzimala sam Božiju Reč i na Nju se fokusirala. Jednom smo Dejv i ja vozili moje roditelje. Mama i ja smo bile pozadi, moj tata i Dejv napred. Tata je rekao nešto toliko ružno, da sam se osećala gotovo poraženo iste sekunde. Kroz glavu mi je proletelo zlostavljanje i kako mi je uništio život, a šta sam ja uradila za njega. Čim smo stigli kući, zatvorila sam se u svoju sobu i počela da čitam Reč i to glasno, jer sam htela da se okrenem Njemu gde je snaga. U reči je snaga, koja je i u nama, da kažemo NE grehu i đavolu, a DA Bogu.

Kejt: hvala Bogu što si to uradila, vidi gde si sada. Ti si odlučila da ćeš hodati s Njim, fokusirati se na Njega a ne na povrede.

Džojs: svako od nas mora da shvati da đavo ne želi progres u našem životu, i to mu je najvažnije: da ne doživimo progres. Kad se osećamo uvređeno, prihvatamo đavolju igru i dopuštamo sebi da upadnemo u zamku.

Zamka vređanja se može izbeći, a svako od nas ima tu priliku da odluči da se neće vređati.

Kejt: uvrede se često dešavaju zbog izostanka komunikacije. Mi mislimo da neko misli ovo ili ono, a često to nema veze sa stvarnošću. Istina je da ne znamo da čitamo misli drugih ljudi i mi ne znamo šta se zapravo događa u njihovim glavama. Bitno je baratati činjenicama, a ne pretpostavkama.

Džojs: jednom je jedna cura rekla da mora da priča samnom jer je mislila da sam je uvredila nečim. Nije htela da skuplja te male mrvice koje vremenom postanu velike. Rekla mi je šta se desilo, a ja toga nisam ni bila svesna a nisam ni mislila tako. Rešile smo to brzo. Često smo uplašeni svađe ako nekom nešto kažemo, ali dovoljno svesni ljudi neće histerisati, nego će vas saslušati. Prosto je normalno da se takve stvari dešavaju.

Ja sam o jednoj stvari 7 meseci mislila. Nisam bila 100% sigurna da li sam u pravu ili nisam. Zbog toga što sam čekala toliko, ta stvar je porasla u mojoj glavi i postala pravi problem jer sam pustila da se razvije. Nije bilo lako kad sam sela da pričam s tom osobom, ali nakon razgovora se sve promenilo i sad je naš odnos 100% čist. Konfrontacija je dobra i to treba raditi, ali u ljubavi, samo u ljubavi. Ako ljubavi nema, bolje je ćutati.

Kejt: ostati uvređen, znači ostati izvan blagoslova.

I Samuelova 1: 1 – 28

Hana se svim srcem molila da dobije dete. Ilaj je ušao i video je, rekao joj je da je pijana, a ona se molila. Neko bi na njenom mestu rekao da više neće ići u tu crkvu. Nikad nemoj odlaziti uvređen, idi, ali pre toga reši problem, idi u pobedu. Hana se nije uvredila, s tog mesta je izašla blagosolovena. Godinu kasnije je u krilu imala dete. Da je ostala uvređena, možda bi propustila blagoslov.

Kad vas neko uvredi, nemojte negovati tu uvredu, nemojte proklinjati, a Bog će vam sve to mnogostruko vratiti.

Džojs: kako odreagujemo na uvredu je izbor. Zbog toga možemo biti bolji, ne ogorčeni. Tužno je kad ljudi ne naprave taj korak da žive bolje, da oproste, suoče se sa sobom, ponize se pred Bogom i krenu dalje. Neki izaberu da žive uvređeni život i povređuju sebe i druge.

Kejt: u  crkvi u kojoj sam radila, ali radila sve: čistila, pevala, svirala bubnjeve, sam htela da propovedam, pastir mi je rekao da ja nisam osoba koja bi Bog mogao da pozove da propoveda. Bila sam uvređena, ali on je bio iskren, rekao ono što je mislio. Jako sam bila obeshrabrena, a sećam se da mi je Bog rekao:“Ti mene služiš, budi odana i ja ću te unaprediti!“ Nisam otišla iz te crkve, a Bog je nekoliko godina kasnije otvorio vrata. I dan danas sam tamo, propovedam, a pastir mi svako malo kaže kako voli da me sluša. Da sam se onda uvredila i ostala u tome, ne bih bila ovo što sam danas. Osim toga, zaista moramo paziti s kim delimo svoje vizije. Nemojte ih deliti s ljudima koji su sumnjičavi i ne znaju da podrže, jer oni nas vređaju. Nije uvek i sve uvreda. Treba razmisliti o tome šta nam ljudi kažu, jer to može da nam pomogne, no, ako se uvek i stalno vređamo, nemamo vremena da razmislimo o pozitivnoj strani toga što smo čuli. Želim da sagledam sve iz svih uglova, jer ako ostanem uvređena, gubim vreme na te negativne emocije.Bog nas promiviše, ON nam daje, ne ljudi.

Želim da vas ohbrabrim da se ne vređate lako, da ne govorite sto puta: osećam. Svi osećamo, ali vremenom sam naučila da ne mogu dopustiti emocijama da me vode i odbijam da budem uvređena. Nemojte svima pričati o osobi koja vas je povredila, nego podelite s osobom kojoj verujete a onda se suočite s osobom koja vas je uvredila. Molite se za ljude koji su vas povredili, jer teško je biti ljut na čoveka za koga se molite, budite fini i prijateljski raspoloženi prema takvim ljudima, jer opet, to vam ne dopušta da budete ljuti na njih dugo. Slomite kičmu đavolu, tako što nećete ostati uvređeni i živeti u gorčini.

Prevela: Biljana Tasić Knežević