Prava ljubav

Joyce će podeliti poruku koja je vrlo bliska njenom srcu.

Kako ćemo uticati na svet kao hrišćani, kako ćemo uraditi svoj deo, ako nemamo jak i čvrst hod u ljubavi? Ljubav nije osećaj, nego odluka i način ponašanja. Nije romantična ljubav, nego ljubav koja se žrtvuje, ljubav koja u osnovi živi za druge. Moramo da se naučimo, da svaki dan, s razlogom, budemo blagoslov nekom.
To može da se manifestuje kroz iskrene reči ljubavi i podrške, cveće, pažnju, pomoć na bilo koji način. U svakom slučaju, svako od nas, može da dotakne nečiji život, zato što mislim da je u biti lako biti sebičan i da je jako lako skliznuti u taj problem. Ja svaki dan moram da se potrudim da hodam u ljubavi. Molim se da budem blagoslov gde god idem. Ne verujem da se mnogi koncentrišu na ovu temu. Mi često očekujemo od Boga da nam služi umesto da mi njemu služimo. Želim da ozbiljno shvatite ove moje reči, jer nas Biblija poziva da budemo ozbiljni u vezi toga.
Ljubav je odluka, potreba i potraga da uradimo nešto dobro. Ja sam proučavala ljubav godinama i još uvek moram da je proučavam, i iako sve to znam, svaki put moram da se podsećam i odlučujem, jer svi mi živimo u telu.
Ljudi su danas nesrećni jer se koncentrišu na sebe, a ne na druge. Mi smo tako napravljeni da Bog kroz nas želi da dotakne živote drugih ljudi, ako nismo u stanju to da radimo, tako da služimo, ne možemo biti srećni. Sebični ljudi ne mogu da budu srećni.
Bože zašto nisam srećna, zašto nemam radosti, zašto imam probleme sa depresijom? Umesto što tražite razlog u đavolu, uradite tu jednu stvar koju vam je Isus ostavio: pomozite nekom, nasmešite se, dajte nekom parking koji ste za sebe šacovali. Ako živite u ljubavi, đavo vam ne može ništa.
Desetogodišnji deček je bos, na hladnoći, stajao ispred izgloga sa cipelama. Gospođa iz radnje ga je pitala šta želi, a on je rekao da se moli da mu Bog da cipele. Uvela ga je unutra, odvela pozadi, oprala mu noge i dala mu čarape, a onda mu je kupila nove cipele. Dala mu je još jedan par čarapa, rekla je dečaku:"Mora da se sada bolje osećaš!" A dečak joj je rekao sa suzama u očima:"Jasi ti Bogova žena?"
E to je. Mi govorimo ljudima da se molimo za njih ali se teško odreknemo naših materijalnih stvari. Nikad ne biste trebali da se molite za nečiju potrebu ako niste spremni da idete u susret toj potrebi, ako vam Bog to kaže. Mi nemamo ozbiljne probleme samo u svetu, imamo ozbiljne probleme u crkvi. Svako ko želi da ide za Isusom, mora zaboraviti sebe i poneti svoj krst!
Naša sebična priroda se uvek pita: a šta je samnom? Ko će se brinuti o mojim potrebama? Pa Bog će se pobrinuti.
Koliko vas će se posvetiti da bar jednoj osobi dnevno uradi nešto dobro? To će totalno promeniti vaš život. Ne mora uvek da to bude neko koga vi znate. Meni je Bog dovodio ljude koje nisam znala. Ljudi su mi dolazili da mi kažu da su me gledali na TV-u i da su pratili kako živim i da su tražili greške u mom životu, ali je Bog pokazao nešto sasvim drugo.
Gosti danas su: tri studenta.
Isus nam je rekao u Jovanu 13 da nam je ostavio da volimo jedni druge. Ovi studenti Pol, Lense i Met su proputovali 9 različitih gradova, gde su posećivali beskućnike, slušali njihove priče i radili za njih ono što su mogli.
To je bila avantura. Šta vas ne „nateralo" da uradite to.
Met:
Vozio sam iz hrišćanske škole na hrišćanski posao pa sam pomislio: zašto oni tako žive? Jedan dan sam video beskućnika koji je držao znak na kome je pisaolo:"Bog te blagoslovio!" Zar nisam ja jedan od oniih koji može da pomogne tom čoveku, hteo sam da uradim ljubav na delu. Imao sam sve savšreno u životu i nisam želeo da budem jedan od religioznih koji će samo proći i reći:"Jadan čovek".
Lense:
Želimo da inspirišemo ljude da izađu i žive hrišćanstvo, da izađu iz svoji religioznih zidova i zažive ljubav među tim napuštenim ljudima.
Joyce:
Šta ste naučili ili shvatili prićajući sa tim ljudima?
Met:
Mislimo da u tim situacijama nije dovoljno dati 2$, nego konstantno pokazivati ljubav prema njima, odvesti ih da jedu, obući ih, brinuti o njima.
Joyce:
To je investicija u te ljude. Ne može svako nekog odvesti na ručak, ali znam da kad se jednom naučimo da dajemo novac, onda je nekim ljudima lakše da daju novac nego sebe. Ako služimo Hristu, moramo davati sebe drugima isto toliko koliko smo spremni da damo svoje finansije, da nekom pomognemo, jer nekad finansije nisu odgovor. Šta su vam ti ljudi pričali?
Met:
Jedan čovek mi je rekao da su ljudi verovali u njega kad on nije verovao u sebe. On je bio alkoholičar 40 godina, ali ljubav drugih mu je pomogla da se promeni. Pod stare dane je završio fakultet i počeo život iz početka.
Lens:
Nekima to postane životni stil, naviknu se na to da dobijaju besplatnu hranu i ništa ne rade. Jedan od njih je takođe odlučio da promeni svoj život, primi pomoć koja mu se nudi, a onda je on, posle oporavka odlazio tim ljudima i govorio im o Hristu i nudio im pomoć.
Joyce:
Iako se ljudi naviknu na takav način života, ti ljudi su u stvari vrlo svesni činjenice da trebaju pomoć. Vi ste otišli malo dalje, vi ulažete u te ljude jer želite da im date nadu, da im pokažete ljubav i da im pokažete da postoji drugi način života. Oni su tako zaglavljeni u lošim stvarima, u svoj način života, da više ne znaju kako da izađu iz svega toga, zato je potrebno biti tamo sa tim ljudima da se te ograde sruše.
Pol:
Postoji Tunel u kom beskućnici žive. Tamo odlazimo sa pastorom da im svedočimo i družimo se sa njima. Bio sam svedok tome kad su se dvoje njih obratili, posle mnogo poseta i posle mnogo godina rada sa njima.
Joyce:
Mnogo ljudi sve to vidi samo na TV-u. Šta bi ste rekli, šta je bilo najteže što ste videli?
Pol:
Mnogo ljudi je izgubilo sve zbog finansija a mnogi su narkomani i zato su beskućnici. Ti ljudi pate i ne znaju kako da izađu iz svoje ovisnosti.
Lens:
Neki misle da ne mogu bolje od toga i jednostavno prihvate situaciju takvom kakva je bez potrebe da je imalo promene.
Joyce:
Ljudi se u stvar lako naviknu na pogrešan način života, ne kažem da je njima tako dobro, ali im je teško da to promene i ne znaju kako da to promene.
Lense:
Ljudima nekad nije toliko bitno da dobiju novac koliko im je bitno da im neko posveti svoje vreme.
Met:
Ti ljudi jako mnogo zavise od volontera koji odlaze da rade sa njim. Nije loše uključiti se u tako nešto. Ljubav je zarazna, ti kreneš, krenuće još neko.
Joyce:
Ljudi žele da imaju super duper službu ali malo njih je zaista spremno da voli svoje komšije. Svi žele nešto što ima neko drugi, ali koliko ljudi je u stanju da blagoslovi ljude koji baš nisu tako laki za voljenje.
Pol:
Jednostavan pristup je ljubav. Slušajte ljude.
Joyce:
Nije lako voleti ljudi koji se razlikuju od nas. Očas posla podignemo zid i ne damo se ni jedan promil. Nećemo ni da pričamo sa njima, a u stvari, takvim ljudima je potrebno malo pažnje.
Met:
Bila je ponoć kad smo odlučili da odem u Tunel, mada smo bili malo uplašeni. Otišli smo tamo, a ti momci su nas tako dočekali kao da smo otišli na neku gozbu. Dali su nam svoje majice i neke narukvice kao dokaz njihove ljubavi za nas.
Lense:
Ostali smo da spavamo sa njima, ja sam hteo da spavam na svom rancu, a jedan od njih mi je rekao:"A ne, ne, ne možeš tako da spavaš, daćemo ti jastuk!" Pa su mi dali jastuk napunjen medama i posteljinom samo da bih se što bolje osećao među njima.
 
Prevela: Biljana Tasić Knežević